Nekoliko napomena.

“Mi” iz naslova smo netehnički pokretači biznisa zasnovanih na digitalnim proizvodima, bilo startapa čija svrha je da svaki uloženi dinar pretvore u 1000+, bilo preduzeća koja “samo” pretvaraju 1 dinar u 2, mada se članak više odnosi na prve.

Ako možeš imati (tehničkog) suosnivača, uvek ga imaj, jer je biti preduzetnik, posebno u startap smislu, suludo teško i imanje partnera neprecenjivo pomaže.

U članku nema odgovora na pitanje iz naslova.
——

Ponekad sagledavam tehnološke proizvode koji su ostavili jak utisak na mene tako što mogu da se setim gde sam bio kad sam ih probao prvi put. Tako se sećam prvog puta kada sam video veb stranicu, prvog guglanja, prvog otvaranja internet stranice na mobilnom telefonu, otpakivanja iPhone 4.

Mislim da ću upamtiti i momenat kada sam probao Cursor. Došao je nakon skoro dana frustrirajućeg isprobavanja raznih alata, najviše Gemini Pro-a, da vidim da li je za ne-programera poput mene moguće programirati uz pomoć AI.

Nakon prvih 8 sati došao sam do razumevanja nečega u šta mi je trebalo dve nedelje testiranja i razmišljanja da se zaista uverim. Za netehničke preduzetnike koji žele da pokreću tehnološke poduhvate više nije neophodan preduslov imanje tehničkog suosnivača.

Uz osnovno znanje programiranja, recimo toga šta su promenjive, petlje i funkcije, pa uz ambiciju i pamet koje su svakako nužan preduslov za pokretanje startapa, ti sa alatom poput Cursora možeš napraviti veliki broj različitih aplikacija koje mogu biti veoma vredne.

Problem sa tehničkim suosnivačima nije to što su neki teret, naprotiv, nego što su jako vredni. Teško je pronaći one koji imaju visok nivo znanja i veština (jer oni drugi nisu korisni za startap), koji se poklapaju sa tobom (prebitno), i žele da rizikuju svoje vreme i plaćaju oportunitetni trošak startapujući (retko).

Količina startapa koji nisu pokrenuti zato što se nije pronašao tehnički suosnivač je nemoguća za otkriti ali bih se kladio da je velika, i da smo kao svet i društvo u lošijem položaju zbog toga.

Koje vrste startapa bi mogle da se naprave u ovoj novoj stvarnosti, bez tehnološkog suosnivača, i šta bi značilo naprave?

Naprave bi značilo postići product-market fit nakon koga bi imao dovoljno kapitala da zaposliš ili angažuješ profesionalce da prepišu AI kod* ili da ga održavaju.

A koje vrste? Imajući na umu prethodni uslov to bi mogli lako biti Airbnb, Hubspot, Facebook, da navedemo par primera, i tu se držim samo kompanija čijim deonicama se trguje na berzi. Kakve ne bi mogle? Recimo Dropbox, Coinbase, Apple.

Istovremeno, verovatnoća je da AI kodiranje vremenom neće postajati gluplje. S druge strane, konkurencija će biti veća. Ovo je jedno od onih vremena kada se pojavila nova tehnološka mogućnost koja još nije omasovljena, mada će i to vreme brzo proći.

I’m skeptical that technology has advanced so far yet, but I’m retweeting this because McKay is generally trustworthy. https://t.co/b11hW7PAw7

— Paul Graham (@paulg) August 23, 2024

*Ako se dobro sećam anegdote iz jedne od ranih knjiga o Google-u, Urs Holcl, jedan od prvih zaposlenih, je držeći jednom rukom zapušen nos, drugom rukom refaktorisao Pejdžovu bangavu prvu verziju proizvoda. Ali ta bangavost nije bila bitna, proizvod se dokazao na tržištu, korisnike ne zanima da li je kod lep nego da li radi.