Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Sigurno je da je za uspeh u svetu startapa gde su rizici veoma veliki, sreća jedan od relevantnih faktora, ali pitanje je kolika je zaista uloga sreće nasuprot veštini kada su u pitanju razlozi za uspeh u startapima. Piter Til se u jednom od svojih predavanja koja su nastala u sklopu kursa CS183: Startup, osvrnuo upravo na ovu temu.

Jedan od ključnih izazova kada je u pitanju utvrđivanje uloge sreće u uspehu startapa jeste nemogućnost pouzdanog dolaska do informacija o tome koliko je sreća odigrala bitnu ulogu u nekim postojećim uspešnim pričama. Ukoliko bismo mogli da pokrenemo 1000 Facebook-a pod identičnim uslovima i ako bi svih 1000 napravili uspeh to bi se moglo pripisati veštini. Ako bi od 1000 uspeo samo jedan, moglo bi se reći da im se posrećilo. Međutim takav eksperiment je očigledno nemoguće sprovesti u delo. Stoga nam statistički metodi nisu od prevelike koristi kada je u pitanju ovaj izazov.

Tako Til tumači da se pitanje sreće u startapu suštinski svodi na ličnu interpretaciju i predubeđenje onog koji analizira određeni slučaj. Til smatra da je mnogo češći slučaj da se uspeh pripisuje sreći nasuprot veštini, nego što je u realnosti tačno, ali da ne postoji način da se napravi neosporno jak argument ni za jednu stranu.

To sam kakvim će predubeđenjem posmatrači analizirati preduzetničke uspehe u velikoj meri zavisi i od generalnog sentimenta u društvu u tom trenutku. Od prosvetiteljstva 18. veka pa sve do 60ih godina prošlog veka, sreća je na Zapadu percipirana kao sila kojom je moguće upravljati i na koju je moguće uticati (lepo ilustrovano citatom Tomasa Džefersona, ,,Veoma verujem u sreću, i čini mi se što vrednije radim, to je više imam”). U međuvremenu se ovaj sentiment promenio, tako da se sreća doživljava više kao kontekst u kom stvaramo, ali na koji ne možemo da utičemo, pored toga što se trudimo stvari moraju i naprosto da se skockaju u našu korist.

Serijski preduzetnici i sreća

Jedan od jačih dokaza da je za uspeh ključan visok nivo veštine, a ne sreća, jesu primeri serijskih preduzetnika koji su imali nekoliko uzastopno uspešnih biznisa (Džobs sa Apple-om i Pixarom, Mask sa PayPalom, Teslom, SpaceX-om, Džek Dorsi sa Twitterom i Square-om). Iako će neki protumačiti svaku od ovih priča kao jedan veliki uspeh, a ne više pojedinačnih uspešnih priča, čak i takvi verovatno neće otići toliko daleko da kažu da se Džobsu, Masku i ostalima samo posrećilo.

Til tvrdi da u startap zajednici preovlađuje stav da je sreća važan faktor za uspeh, i navodi primere Pola Grejema i Roberta Kringlija koji su ekstenzivno pisali na ovu temu. Ovu tezu dokazuje i postavljanjem pitanja šta bi se desilo kada bi neki uspešan preduzetnik izašao i rekao da je njegov uspeh u potpunosti rezultat njegove veštine. Verovatno bi bio ismejan kao arogantan i smatralo bi se da nije u pravu koliko god dobre argumente imao za svoju tvrdnju.

Sam Til u velikoj meri veruje u značaj veštine nasuprot sreći, stoga je posvetio deo svoje karijere edukaciji novih generacija preduzetnika – ukoliko je sve u sreći, edukacija i izgradnja veština kod osnivača ne bi imala mnogo smisla.

Ono što je ipak za svakog preduzetnika važnije pitanje od toga koliko je sreća bila bitan faktor za uspeh nekih prethodnih biznisa, jeste to koji značaj oni sami žele da pridaju sreći u svom biznisu i kako će širi društveni sentiment izgledati u budućnosti kada je u pitanju ovaj odnos. Za Tilova razmišljanja na tu temu, pogledajte detaljne beleške sa njegovog predavanja.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.