Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Ako se vratimo desetak godina unazad, u vreme pre nego što su velike IT kompanije postale predmet podozrenja od strane društva opterećenog sve pervazivnijim dodirom tehnologije u svakodnevnim životima, pre nego što su svi ti tehnološki proizvodi postali i predmet političke kontroverze jer su (možda) doprineli zabranjenim političkim ishodima, pre nego što su postali toliko očigledno prebogati i premoćni da su dodatno nagazili po tom osećaju podozrenja…

Setićemo se predstave o osnivačima tehnoloških startapa kao mini Prometeja sadašnjice. Ljudi koji su nam olakšali i ulepšali živote povezujući nas sa ljudima koje smo voleli i koje ćemo zavoleti, omogućavali nam nove načine da se zabavljamo i zarađujemo. Pružili su nam lične kompjutere, internet, softver, pametne telefone, aplikacije za dopisivanje, crtanje, pisanje, računanje, sve u relativno kratkom vremenskom periodu, razvijajući svoje startape koji su menjali svet na bolje. 

Ako se nađemo na pola puta između te cinične i te romantične verzije skore prošlosti, teško je da ne priznamo makar i nevoljno da su osnivači poput Stiva Džobsa i Marka Zakerberga, da izaberemo baš njih najpoznatije, objektivno, kada se podvuče crta, kreirali ogromne količine vrednosti za naš savremeni svet. 

Zaključak je da tehnološki startapi mogu kreirati ogromne količine vrednosti za naš svet. 

Startape stvaraju osnivači. 

Ako želimo još vrednosti za naš svet, želimo još osnivača. 

A ko su osnivači i šta ih čini? 

Ovde da preciziramo, ko su u ovom kontekstu tehnoloških startapa po principu Sliicijumske doline, dakle ne preduzetnici koji prave biznis koji pretvara 1 dinar u 1.x, nego organizaciju gde je cilj da se za užasno kratko vreme investicija kapitala ustostruči omogućavanjem prethodno nemogućih funkcionalnosti? Ljudi koji će napraviti novi Skype ili iPhone? 

Je jedno od pitanja koje je u legendarnoj seriji predavanja obradio jednako legendarni Piter Til, suosnivač Paypala i investitor koji je značajno doprineo stvaranju kompanija kao što je Facebook, koja za vas predstavljamo ovde. 

Kako da prepoznamo te ljude koji su dovoljno odvažni i čudni da se duboko posvete stvaranju magične tehnologije koristeći svoje sposobnosti razmišljanja i rada, i pomognemo im da smanje ogromne statističke rizike za neuspeh? 

Ekstremisti

Kao česta osobina osnivača nije nešto u šta je teško ubediti javnost. Počev od mita (i istine) da su svi osnivači intelektualno genijalni i društveno trapavi, uz budno oko javnosti koje se aktivira nakon njihovog uspeha redovno viđamo razne vidove ekscentričnosti. 

Primeri koji nama mogu biti poznati su to što je Stiv Džobs stalno nosio iste rolke, jeo samo biljke i vozio samo kola bez tablica, do Zakerberga koji je išao na sastanke u pidžami i jeo samo životinje koje lično zakolje. 

Neki primeri poznati Piteru Tilu su njegovi suosnivači u Paypalu. Dve trećine njih su pravili bombe u srednjoj školi. Bukvalne bombe, one koje eksplodiraju. Složićemo se da je to dosta ekscentrično. Srećom nijedna bomba nije eksplodirala, barem ne da je poznato. 

Da li je nužno da osoba ima ovako ekstremna ponašanja i razmišljanja, da bude ekstremista, da bismo prepoznali osnivača u njoj, je pitanje koje možemo da postavimo. 

Izvrnuta normalna raspodela

Tilov zaključak je da osnivači jesu ekstremisti, da su njihove osobine ekstremne i da će ako pogledamo uobičajene ljudske osobine na grafikonu sa normalnom raspodelom osnivači često imati najekstremnije kombinacije tih osobina. 

Osnivači su prema njemu složene kombinacije, npr. ekstremnih insajdera i ekstremnih autsajdera u isto vreme. 

I kao što smo spomenuli gore poređenje sa Prometejem, Til upozorava na to da je česta sudbina osnivača da za svoje napore menjanja sveta bivaju kažnjeni od strane okruženja. 

U narednom delu njegovog sagledavanja osnivača ćemo videti njegove preporuke za to da, ukoliko se prepoznajete u grafikonu iznad, izbegnete sudbinu u kojoj vam orao kljuca utrobu.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.