Najveće svetske tehnološke kompanije pokrenule su poslednji napor da ubede Evropsku uniju da primeni blaži pristup regulisanju veštačke inteligencije. Kompanije žele da izbegnu rizik od kazni u vrednosti od milijardi dolara.

Zakonodavci EU su u maju usvojili Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act). To je prvi sveobuhvatni set pravila koji reguliše ovu tehnologiju, nakon meseci intenzivnih pregovora između različitih političkih grupa. Međutim, dok prateći kodeksi prakse za zakon ne budu finalizovani, ostaje nejasno koliko strogo će se sprovoditi pravila za “opštu namenu” veštačke inteligencije (GPAI). Tu se pominje i ChatGPT kompanije OpenAI. Nije poznatno sa koliko tužbi za autorska prava i višemilionskih kazni bi kompanije mogle da se suoče.

EU je pozvala kompanije, akademike i druge da pomognu u izradi kodeksa prakse, primivši skoro 1.000 prijava. To je neuobičajeno veliki broj, prema izvoru upoznatom sa situacijom. Kodeks prakse neće biti pravno obavezujući kada stupi na snagu krajem sledeće godine. Ipak pružiće firmama kontrolnu listu koju mogu koristiti za dokazivanje svoje usklađenosti. Kompanija koja tvrdi da poštuje zakon, a ignoriše kodeks, mogla bi da se suoči sa pravnim izazovima.

„Kodeks prakse je od ključnog značaja. Ako ga pravilno formulišemo, moći ćemo da nastavimo sa inovacijama“, rekao je Boniface de Champris. On je viši menadžer politike u trgovinskoj organizaciji CCIA Europe. Članovi su između ostalog Amazon, Google i Meta.

„Ako bude previše uzak ili previše specifičan, to će postati veoma teško“.

Sakupljanje podataka

Kompanije kao što su Stability AI i OpenAI suočavaju se sa pitanjima da li je korišćenje bestseler knjiga ili arhiva fotografija za treniranje njihovih modela bez dozvole njihovih tvoraca kršenje autorskih prava.

Prema Zakonu o veštačkoj inteligenciji, kompanije će biti obavezne da dostave „detaljne rezimee“ podataka korišćenih za treniranje njihovih modela. Teoretski, autor sadržaja koji otkrije da je njegovo delo korišćeno za treniranje AI modela mogao bi da traži naknadu. Ipak, to se i trenutno testira na sudovima.

Neki poslovni lideri su izjavili da rezimei treba da sadrže minimalne detalje kako bi se zaštitile poslovne tajne. Drugi navode da se nosioci autorskih prava imaju pravo da znaju da li je njihov sadržaj korišćen bez dozvole.

OpenAI, koji je naišao na kritike zbog odbijanja da odgovori na pitanja o podacima korišćenim za treniranje svojih modela, takođe je podneo zahtev za pridruživanje radnim grupama.

Google je takođe podneo prijavu. U međuvremenu, Amazon je izjavio da se nada da će „doprineti svojim stručnim znanjem i osigurati uspeh kodeksa prakse“.

Veliki biznis i prioriteti

Neki iz poslovnog sveta su kritikovali EU zbog stavljanja regulacije tehnologije ispred inovacija, a oni koji su zaduženi za izradu teksta kodeksa prakse će se truditi da pronađu kompromis.

Prošle nedelje, bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi rekao je da mu je potrebna bolje koordinisana industrijska politika, brže donošenje odluka i masivna ulaganja kako bi održao korak sa Kinom i Sjedinjenim Državama.

Thierry Breton – glasni zagovornik regulacije EU i kritičar kompanija koje ne poštuju propise – ove nedelje je napustio svoju funkciju evropskog komesara za unutrašnje tržište. On se sukobio  Ursulom fon der Lajen, predsednicom izvršnog tela bloka.

Na pozadini rastuće protekcionističke politike unutar EU, domaće tehnološke kompanije se nadaju da će u Zakonu o veštačkoj inteligenciji biti uvedeni izuzeci koji će pogodovati evropskim firmama u usponu.

„Insistirali smo da ove obaveze moraju biti izvodljive i ako je moguće, prilagođene startapovima“, rekao je Maxime Ricard, menadžer politike u Allied for Startups.

Nakon što kodeks bude objavljen u prvom delu sledeće godine, tehnološke kompanije će imati rok do avgusta 2025. godine da počnu sa merenjem svojih napora za usklađivanje.

Neprofitne organizacije, uključujući Access Now, Future of Life Institute i Mozilla, takođe su podnele zahteve da pomognu u izradi kodeksa.

Izvor: Engadget

Možda će vas zanimati: