Ljudski rod je po prvi put u ljudskoj istoriji poremetio globalni ciklus i prirodno kruženje vode, što podstiče rastuću vodenu krizu koja će izazvati haos u ekonomijama, proizvodnji hrane i životima, navodi se u revolucionarnom novom izveštaju.

Decenije neodrživog korišćenja zemljišta i lošeg upravljanja vodom sudarile su se sa klimatskom krizom izazvanom ljudskim delovanjem, što je dovelo do „neviđenog pritiska“ na globalni vodeni ciklus, kaže izveštaj objavljen u sredu od strane Globalne komisije za ekonomiju vode, grupe međunarodnih lidera i stručnjaka.

Vodeni ciklus odnosi se na složeni sistem kretanja vode po Zemlji. Voda isparava sa tla – uključujući jezera, reke i biljke – i diže se u atmosferu, formirajući velike reke vodene pare koje mogu putovati na velike udaljenosti pre nego što se ohlade, kondenzuju i na kraju vrate na tlo kao kiša ili sneg.

Prirodno kruženje vode utiče na ljudske živote, privredu i ekosisteme

Već sada poremećaji u vodenom ciklusu uzrokuju patnju. Gotovo 3 milijarde ljudi suočava se sa nedostatkom vode. Usevi venu, a gradovi tonu u tlo kako podzemne vode presušuju.

Posledice će biti još katastrofalnije bez hitne akcije. Vodena kriza ugrožava više od 50% globalne proizvodnje hrane i rizikuje smanjenje BDP-a zemalja u proseku za 8% do 2050. godine, sa mnogo većim gubicima od čak 15% u zemljama sa niskim prihodima, navodi se u izveštaju.

„Po prvi put u ljudskoj istoriji, mi guramo globalni vodeni ciklus iz ravnoteže“, rekao je Johan Rokstrom, kopredsedavajući Globalne komisije za ekonomiju vode i autor izveštaja. „Padavine, izvor sveže vode, više ne mogu biti oslonac.“

Izveštaj razlikuje „plavu vodu“, tečnu vodu u jezerima, rekama i akviferima, i „zelenu vodu“, vlagu koja se skladišti u zemljištu i biljkama. Iako je snabdevanje zelenom vodom dugo zanemarivano, ona je podjednako važna za vodeni ciklus jer se vraća u atmosferu kada biljke oslobađaju vodenu paru, generišući oko polovinu svih padavina nad kopnom.

Kriza može biti rešena samo boljim upravljanjem prirodnim resursima i drastičnim smanjenjem zagađenja koje doprinosi globalnom zagrevanju. Autori izveštaja ističu da vlade širom sveta moraju prepoznati vodeni ciklus kao „opšte dobro“ i kolektivno se baviti njegovim očuvanjem.

Izveštaj poziva na temeljnu promenu u načinu na koji voda zauzima mesto u ekonomijama, uključujući bolje određivanje cena kako bi se obeshrabrilo rasipanje i tendencija sadnje biljaka koje troše mnogo vode u oblastima sa ograničenim resursima, prenosi CNN.