Ovako, radim na seniorskoj poziciji, imam 10+ godina iskustva u programiranju, prolazim kroz, nazovimo je krizom, često gubljenje fokusa i prokrastinaciju.
Zadovoljan sam pozicijom, platom, beneficijama, nije da mi nije dosta, pa da je stvar neke pohlepe i da želim više. Sa svim uslovima sam sasvim zadovoljan.
Nego mi interesovanje ide od ekstremne zainteresovanosti, do radije bih gledao u plafon nego kodirao određene stvari.
Skorije smo pustili neki projekat na produkciju, sve je prošlo u najbolje redu, zaista sam želeo da prođe kako treba i dao sve od sebe, pritom sam bio zadužena osoba za code review i odgovorna osoba za celokupan kod, ali pored toga sam programirao i preuzimao na sebe što više.
Posle toga sam se vratio u svakodnevnicu i ne radi mi se. Onda naiđe nešto zanimljivo, gde mogu da isprobam novu tehnologiju (u kojoj nisam vičan ili iskusan) ili da refaktorišem stari kod, i tako u krug.
Pošto nisam neko ko ne obavi posao, onda odradim van radnog vremena, jer se tad nekako nateram, pa tako gubim i slobodno vreme.
Ne znam da li je to normalno, da li se nekom dešavalo slično? Da li je uopšte rešenje uzeti par slobodnih dana, nedelja, zatvoriti računar i otići negde ili to uopšte neće rešiti problem?
Razmišljam da pričam i sa psihologom.
Ne znam.