Da li se važna privredna grana zvana trgovina definitivno seli iz tržnih centara i prodavnica na on-line aplikacije? U jednom trenutku je izgledalo da je taj proces neminovan, ali se sada pojavljuje i neki prostor za klasične prodajne objekte… pod uslovom da se oni na vreme prilagode novom vremenu.

Internet i mobilni uređaji doneli su promene u svim sferama pos­lovanja, pa i u svetu maloprodaje. Najpre je otpočela ekspanzija Internet prodaje koja je pretila da će eliminisati uobičajene prodavnice, dok je mobilna tehnologija potpuno transformisala način na koji prodavci komuniciraju sa svojim kupcima i upravljaju operacijama. Mobilne aplikacije omogućavaju korisnicima da brzo i efikasno kupuju, pretražuju proizvode, upoređuju cene i ostvaruju razne pogodnosti, kao što su popusti ili specijalne ponude.

Novi elementi koji ubrzavaju i pojednostavljuju proces kupovine i prodaje jesu virtuelne prodavnice, klasične prodavnice sa samouslužnim kasama, kao i prodavnice sa RFID kasama koje vode do automatizovanih „pametnih“ prodavnica. Pored svih tih noviteta, pokazalo se da i klasični prodajni objekti mogu da opstanu uz nov, revolucionaran način funkcionisanja. U tom smislu je koncipiran maloprodajni model koji objedinjuje komponente svih dosadašnjih koncepata sa savremenim tehnologijama, pri čemu tehnologija omogućava da se fleksibilno prelazi s jedne paradigme na drugu, uz opšte zadovoljstvo i kupaca i prodavaca.

Značajan udeo u svemu tome dobila je veštačka inteligencija. Prodavci koriste napredne algoritme kako bi analizirali podatke o potrošačima i kreirali ponude koje odgovaraju individualnim potrebama i sklonostima kupaca. Na taj način pružaju personalizovano iskustvo kupovine (kroz preporuke zasnovane na prethodnim kupovinama ili preferencijama korisnika) putem kojih mogu ostvariti i dodatne popuste i beneficije.

Virtuelne prodavnice

U savremenim uslovima i tempu života ljudi sve manje imaju vremena i strpljenja za čekanje u redovima za kupovinu. Zbog toga sve veću popularnost imaju virtuelne prodavnice. Ovaj vid kupovine ima prednosti i za potrošače i za prodavce. Potrošačima omogućava da uživaju u jednostavnoj i praktičnoj kupovini iz udobnosti svog doma ili bilo kog drugog mesta s pristupom Internetu, uz istovremenu uštedu vremena i novca. Kupovina putem virtuelnih prodavnica takođe često uključuje korisne funkcionalnosti kao što su ocene i komentari korisnika, što pomaže potrošačima da donesu racionalne odluke.

Gotovo da nema poznatog svetskog brenda, a i drugih mnogo manje afirmisanih, da svom poslovanju nisu pridodali ovaj vid prodaje. Virtuelne platforme nude širok spektar proizvoda i usluga, od odeće i obuće, preko namirnica i drugih svakodnevnih potrepština, do elektronike i uređaja različite vrste, s mogućnošću lakoće pretraživanja za pronalaženje željenih stavki. Tome je pridodata i mogućnost personalizovanih video-razgovora sa savetnicima, stručnjacima iz oblasti za koju je potrošač zainteresovan.

Za prodavce, virtuelne prodavnice nude priliku da ostvare globalno prisustvo širom planete, bez potrebe da se fizički nalaze na svim tim lokacijama. Ovo smanjuje operativne troškove i ukida zakup prostora, dok istovremeno pruža veću fleksibilnost u upravljanju zalihama i promociji proizvoda. Digitalna priroda virtuelnih prodavnica takođe omogućava prodavcima da koriste analitiku podataka kako bi bolje razumeli navike potrošača i prilagodili svoju ponudu i marketinšku strategiju.

Naplata bez kasira

Kad je reč o klasičnim prodavnicama, prvi oblik osavremenjivanja bila je naplata računa bez kasira. Prva mašina za samonaplatu instalirana je 1986. u trgovini Kroger u Džordžiji. Već u početku, ove kase su se pokazale kao efikasne i skratile su redove za kupce, dok su za trgovce značile manje troškove (manje zaposlenih u objektu). Tek početkom 2000. trend uvođenja samouslužnih kasa se ozbiljnije zahuktava u svetu, naročito nakon recesije, jer su trgovci u njemu videli mogućnost za smanjenje troškova. Korona je takođe znatno doprinela popularnosti samouslužnih kasa.

Značajan udeo u svetu prodaje dobila je veštačka inteligencija. Prodavci koriste napredne algoritme kako bi analizirali podatke o potrošačima i kreirali ponude koje odgovaraju individualnim potrebama i sklonostima kupaca

Kod nas su se samouslužne kase pojavila pre više od jedne decenije. Pionir u ovoj usluzi je Merkator, a ponudili su je nakon toga i drugi – Idea, Roda (u sklopu Merkatorovih aktivnosti), Univerexport (2018), DIS (2022), Lidl (2024). Širenje upotrebe samouslužnih kasa se nastavlja, skoro da nema trgovinskih lanaca koji ih nisu uneli u svoje razvojne planove za budućnost. I dok se njihova primena širi, pojavila se nova ideja – automatske kase sa RFID čipovima.

RFID i pametne prodavnice

Maloprodajni RFID (Radio-Frequency Identification) funkcioniše korišćenjem elektromagnetnih polja za automatsku identifikaciju i praćenje objekata preko oznaka pričvršćenih za svaki od njih. Maloprodajne organizacije obično koriste RFID za praćenje zaliha, sticanje uvida u stanje zaliha u realnom vremenu, gledanje kako se roba kreće kroz lanac snabdevanja i kako napušta prodavnicu. Potrošači takođe imaju određeno iskustvo sa RFID-om kod klasičnih kasa, jer kasir uklanja RFID oznaku s kupljenog predmeta kako ne bi aktivirao alarm.

Primena RFID tehnologije u maloprodaji danas je mnogo naprednija. Pametni regali opremljeni RFID tehnologijom omogućavaju prodavnicama da prate sopstveni inventar u realnom vremenu. Ovo sprečava nestašicu proizvoda i pomaže u održavanju optimalnih zaliha. Takođe, omogućava kupcima da putem svojih pametnih uređaja prate nutritivne i druge važne informacije o prehrambenim proizvodima dok kupuju, da saznaju više o proizvođaču, ekološkim praksama i poreklu robe.

Kada je u pitanju iskustvo kupovine, RFID tehnologija omogućava kupcima da dobiju pristup brojnim informacijama o proizvodima putem svojih pametnih uređaja. Kupci mogu koristiti svoje mobilne telefone ili druge uređaje sa NFC (Near Field Communication) funkcionalnošću kako bi skenirali RFID etiketu na proizvodu i pristupili detaljnim informacijama o proizvodu (specifikacije proizvoda, poreklo, a često i recenzije drugih kupaca). Ova transparentnost omogućava kupcima da donesu prave odluke i bolje razumeju proizvode koje kupuju.

Ono što je još važnije, RFID tehnologija bi, u kombinaciji s veštačkom inteligencijom, mašinskim učenjem i naprednom tehnologijom senzora, mogla da dovede do potpuno automatizovane (pametne) prodavnice koja raspolaže sistemom koji odlično funkcioniše bez ljudske asistencije. Ona omogućava potrošačima da
uzmu proizvode s polica i napuste prodavnicu bez čekanja u redu i interakcije sa osobljem… pošto u prodavnici i nema osoblja.

Aplikacija umesto prodavca

U Švedskoj već nekoliko godina funkcionišu prodavnice koje nemaju ni kase ni prodavce (Naraffar), a rade od 0 do 24. Na prvi pogled izgledaju kao svaka druga prodavnica, osim što nema kasa niti prodavaca, a potrebni su vam samo mobilni telefon i odgovarajuća aplikacija. One korisniku omogućavaju da otvori prodavnicu, izabere i stavi u korpu sve što mu je potrebno, a s računa mu se na kraju meseca skida potrošeni iznos za robu u korpi.

Na ovu ideju došao je IT stručnjak Robert Ilijason, preduzetnik iz švedskog grada Vikon. Shvatio je da u ruralnim krajevima vrlo retko postoje prodavnice koje rade 0-24 časa i da bi otvaranje takvih prodavnica predstavljalo izuzetnu pogodnost za kupce. Oslanjajući sa na IT tehnologiju učinio je da funkcionisanje takve prodavnice bude i ekonomično, s obzirom na to da ona neće zapošljavati prodavce, a neće im biti potrebna ni oprema za naplatu računa (kase i terminali). Osim stacioniranih (koje su se pokazale funkcionalnijim u većim gradovima gde ima više kupaca), napravio je mobilne prodavnice tog tipa (MobyMart).

S gledišta korisnika sve te poslove obavlja aplikacija na mobilnom telefonu. Korisnik treba da ima napravljen nalog koji povezuje aplikaciju s njegovim bankovnim računom. Aplikacija mu omogućava najpre da uđe u prodavnicu, na osnovu naloga sistem ga prepoznaje, otključava vrata i daje mu osam sekundi vremena da uđe. Vrata se zatim zaključavaju. Kupac bira proizvode koje želi i stavlja u korpu, pritom skenira bar-kod svakog proizvoda posebno (kamera telefona ima ulogu čitača bar-kodova). Potrošeni iznos beleži se na bankovni račun korisnika, a kupac napušta prodavnicu na isti način kao što je ušao.

Preduzete su mnoge mere bezbednosti. Postoji veliki broj kamera koje prate sve delove prodavnice (pokrivanje 100 odsto), sa čuvanjem informacija (podrazumeva se) koje se kasnije mogu pogledati. Kamerama pomaže i niz nevidljivih senzora na proizvodima koji registruju ukoliko uzeti proizvod nije stavljen u korpu. Vlasnik je neprekidno povezan s bezbednosnim sistemom, tako da odmah dobija poruku obaveštenja ukoliko se nešto neočekivano u objektu dogodilo. Dobar vid zaštite od eventualne zloupotrebe pruža i direktna povezanost aplikacije s bankovnim računom korisnika, tako da je identitet kupaca poznat.

Virtuelna prodavnica nudi prodavcima priliku da ostvare globalno prisustvo, bez potrebe da se fizički nalaze na svim lokacijama. Ovo smanjuje operativne troškove i ukida zakup prostora, dok istovremeno pruža veću fleksibilnost u upravljanju zalihama i promociji proizvoda

U budućnosti možemo očekivati da prodavnice postanu još pametnije. To znači još veću povezanost (pri čemu RFID igra ključnu ulogu u integraciji različitih tehnologija). Integracija RFID tehnologije sa Internetom stvari (IoT) može dodatno poboljšati upravljanje zalihama, korisničko iskustvo i optimizaciju lanca snabdevanja. Više podataka iz RFID sistema prodavci mogu da koriste za naprednu analitiku, bolje predviđanje, personalizovani marketing i optimizovani izgled prodavnica. Tome treba pridodati i vrlo važnu komponentu – održivost rešenja, pošto bi buduće RFID oznake trebalo da budu ekološki prihvatljivije.

Autor: Nadežda Veljković

Možda će vas zanimati: