Ako pitate iskusne Excel korisnike siguran sam da će se složiti sa tvrdnjom da je Power Query najbolja funkcionalnost koja se pojavila u poslednjih 10 godina. U pitanju je alat pomoću koga je moguće povezati se sa mnoštvom izvora podataka: datoteka, baza, cloud servisa i dr. Nakon uvoza, tabele je moguće transformisati na različite načine, a to činimo do momenta dok ne postanu pogodni za izveštavanje, bilo da ih koristimo u semantičkom modelu ili kao izvor podataka za Excel grafikone.

Power Query pamti sve zadate transformacije. Svaka od njih počiva na kodu koji se automatski generiše u iskaznom jeziku M (Mashup language). Ukoliko dođe do promene na izvoru dovoljno je pokrenuti opciju za osvežavanje i on će ih sve ponoviti. Samim tim, ovo je puno efikasniji način preuzimanja i transformacije podataka nego kada to radimo uz pomoć tradicionalnih Excel funkcija.

Od verzije 2016. Power Query više nije dodatak (add-in), već je postao sastavni deo Excel-a. Svaki put kada uvozite podatke ne možete da zaobiđete Power Query, a možete ih uvoziti iz eksternih i internih izvora.

Klikom na dugme Get Data u Data ribonu otvoriće se meni u kome birate odakle želite da uvezete podatke. Podmeni From File omogućava da to učinite iz datoteka, bilo da su pitanju: Excel, CSV, XML, Jason, PDF… U podmeniju From Database nalaze se opcije za uvoz iz najčešće korišćenih baza podaka, a From Azure omogućava da se povežete sa različitim Azure repozitorijuma odakle je moguće preuzeti podatke. From Power Platform omogućava da se povežete na Power BI nalog, na Power BI Flows (transformacije podataka u oblaku koje se čuvaju u okviru kompanijskog naloga) ili na Microsoft Dataverse, što je Azure platforma za čuvanje entiteta- podataka u vezi sa Microsoft Dynamics poslovnim rešenjima. Naposletku, podmeni From Other Sources sadrži opcije koje omogućavaju da preuzimate podatke sa veb stranica, pomoću OLEDB ili ODBC konektora, ili iz strukturiranih tabela u Excel dokumentu koje predstavljaju interni izvor podataka.

Kako funkcioniše uvoz u praksi? Otvorimo meni Get Data, te uđimo u podmeni From File, a potom izaberimo opciju From Text/CSV. Otvorićemo test datoteku Partneri.CSV. U zavisnosti od tipa podataka otvoriće se različiti prozori za navigaciju. U ovom konkretno Excel nam nudi da izaberemo kodnu stranu, znak razdvajanja (delimiter), kao i da eventualno učita više od 200 redova (podrazumevani broj koji učitava prilikom povezivanja).

Klikom na Load odmah bi podatke u dokument. Ipak, to sada nećemo učiniti, već ćemo kliknuti na dugme Transform Data. Ovom akcijom ulazi se u Power Query Editor, alat pomoću koga se obavlja transformacija podataka.

Odmah po ulasku u Power Query Editor videćete da on živi kao aplikacija unutar Excel-a. Poseduje sopstvene ribone, gde Home čuva najčešće korišćene dok se u ostalima nalaze ostale opcije za administraciju, transformaciju i promene poglede na upit.

Sa leve strane se nalazi Queries meni. On čuva informacije o upitima (Query), a svaki od njih čuva po jednu tabelu sa kojom smo se povezali iz nekog izvora. Centralni deo prozora je tabela gde se mogu videti podaci iz izabranog upita. Sa desne strane je meni Query Settings. On se sastoji iz dela Properties, gde zadajemo naslov i opciono opis upita, kao i dela Applied Steps gde mogu da se vide sve primenjene transformacije. Izborom poslednje transformacije videćete sa leve strane njenog naziva ikonicu koja podseća na „X“. Klikom na nju, brišemo transformaciju, tj. vraćamo se korak unazad. Svaka transformacija predstavlja liniju M koda, a njega možemo da vidimo i eventualno menjamo u Formula Box-u.

U narednim tekstovima saznaćete kako možete da vršite transformacije i spajanje Power Query upita.

Možda će vas zanimati: