Sve je više eksperata koji upozoravaju na negativne posledice oporavka od pandemije, najviše na one koje utiču na životnu sredinu. Emisija štetnih gasova je povećana usled ubrzane proizvodnje, a neke zemlje planiraju da tome stanu na put. Na primer Finska.

Radi se o tome da je veća potražnja za fosilnim gorivima posle pandemije ugrozila planove da se emisija štetnih gasova svede na minimum do 2050. godine. Prema izveštajima potrošnja ovakvih goriva je od početka 2021. godine porasla za 3,6%, pa sve ukazuje da neće samo poništiti pad iz 2020, već da će otići mnogo dalje od toga. Stvari se istina polako vraćaju u ravnotežu, ali su potrebni ozbiljni napori da se balans održi.

Finska planira da emisiju ugljen-dioksida do 2035. godine svede na minimum, a gradić Lahti vodi kada su promene u pitanju. Menja se urbano okruženje – proširuju se biciklističke staze, a zgrade se rekonstruišu tako da budu energetski efikasnije. Do sada je sprovedeno više od 113 mera, a proces je transparentan i svako može da ga prati preko inovativne platforme.

Lahti je od Helsinkija udaljen jedan sat vožnje, a nekada je bio zagađeni industrijsko središte. Tokom poslednjih nekoliko decenija se radilo na tome da postane održiviji, a 2019. je postavljen cilj da se emisija ugljen-dioksida do 2025. godine svede na nulu.

Emisija štetnih gasova je u odnosu na 1990. godinu smanjena za 64%. Pored biciklističkih staza grad se protiv zagađenja bori i pošumljavanjem, a kao najveći izazov se ističe potpuni prelazak na čist prevoz – građani su u početku uzbuđeni kampanjom, ali se brzo vraćaju starim navikama.

Čarobna formula ne postoji – svaka promena iziskuje napor. Ako je rezultat mogućnost disanja (čak i tokom grejne sezone) svaki trud vredi. Trebalo bi da imamo na umu šta ostavljamo iza sebe, jer se svet ne završava s nama.

Možda će vas zanimati: