Još se 2019. godine pisalo o letelici kompanije Astrobotic, te o roverima koji će s njom stići na Mesec. U pitanju je Peregrine koja bi mogla da postane prva privatna letelica na površini Zemljinog satelita.

Još se pre četiri godine pisalo da će kosmičku misiju činiti i mali roveri koji neće biti veći od tostera. Jedan od njih je i robot skromnih dimenzija koji je nastao u laboratorijama Carnegie Mellon univerziteta, a koji će poslužiti kao test za to koliko dugo mašine malih dimenzija mogu da opstanu na Mesecu.

Astrobotic je od NASA-e 2019. godine dobio 79,5 miliona dolara kako bi svoju Peregrine letelicu mogao da kreira tako da ova bude u stanju da sa sobom na Mesec ponese nekoliko rovera.  Planirano je da letelica ponese 14 NASA-inih i 14 rovera drugih kompanija, istraživačkih centara i svemirskih agencija, što je ukupno 28 mašina, a to je prilično za letelicu koja je visoka oko 1,8 metara i široka tek 2,4 metra.

Neophodno je da roveri zauzmu malo mesta i budu odgovarajućih dimenzija, što je veliki izazov, budući roveri na Mesecu moraju da izdrže ekstremne uslove – promene u temperaturi, nisku gravitaciju, visok stepen radijacije, a što je robot manji to je uticaj okruženja veći.

Ako se testiranje malih robota sprovede uspešno, napraviće se krupan korak u istraživanju svemira. Male mašine su jeftinije, lakše za proizvodnju i transport, tako da bi misije u budućnosti mogle da postanu jednostavnije i da zahtevaju daleko manje vremena. Manji roboti još uvek imaju velika ograničenja, a zbog toga što im veličina otežava kretanje po grubim površinama na Mesecu, pa im je teže da generišu energiju i održavaju temperaturu koja im je potrebna da bi funkcionisali.

Skoro pet godina kasnije Peregrine konačno kreće ka Mesecu. Lansiranje je zakazano za 8. januar 2024. godine, a poneće je nova Vulcan Centaur raketa. Ako sve protekne bez problema ova letelica će biti prva američka koja je sletela na Mesec u poslednjih 50 godina.

Pored rovera čiji je cilj istraživanje Meseca Peregrine nosi i ljudsku DNK koju su obezbedile kompanije Celestis i Elysium Space. Klijenti su dobili priliku da pošalju ljudske ostatke (pepeo) ili DNK, a usluga košta 13 hiljada dolara. Zanimljivo je da se tu našao genetski materijal Arthur C. Clarka (koautora za scenario za film 2001: A Space Odyssey i autora naučno-fantastičnih romana), te nekoliko ključnih figura iz Star Trek univerzuma  – kreatora serije Gene Roddenberrya i njegove porodice, te Nichelle Nichols (Lt. Uhura iz originalnog serijala).

Izvor: Engadget

Možda će vas zanimati: