Da li ste ikada primetili da Mesec izgleda veće kada izlazi ili zalazi? Ovo je mesečeva iluzija, optička varka koja izaziva da Mesec izgleda veće kada je blizu horizonta nego kada je visoko na nebu.

Često se kaže da je Aristotel razmišljao o ovom fenomenu još u 4. veku pre nove ere. On je to pripisao uvećavajućim osobinama Zemljine atmosfere. Prema njegovoj teoriji, kada se Mesec posmatra na horizontu, svetlost mora da prođe kroz gušći deo atmosfere, što ga proširuje poput lupe.

Ovo nije sasvim besmisleno verovanje, za razliku od nekih Aristotelovih ideja, iako sada znamo da je mesečeva iluzija trik ljudskog vizuelnog sistema, a ne rezultat neobičnih planetarnih sistema.

Iako Mesec može izgledati različitih veličina golim okom, možete jednostavno koristiti lenjir da izmerite fotografije Meseca i pokažete da on ostaje iste širine svake noći, bez obzira na to da li je blizu horizonta ili visoko na nebu.

Mesečva iluzija – zagonetka koja intrigira hiljadama godina

Kao i mnoge druge optičke iluzije, problem verovatno leži u kontekstu i perspektivi. Većina modernih objašnjenja se slaže da mesečeva iluzija igra sa našim mozgom, koji nije u stanju da razume veličinu i udaljenost neobičnih objekata poput Meseca, iako nije sigurno kako i zašto se to dešava.

Jedna teorija je da objekti na horizontu – drveće, planine i zgrade – daju utisak da je Mesec bliži, pa ga zato doživljavamo većim. Kada je Mesec visoko na nebu, bez obližnjih vizuelnih referentnih tačaka, doživljavamo ga kao dalji, te stoga manji.

Sličan efekat vidimo u čuvenoj Ponzo iluziji, gde dve identične linije izgledaju različitih dužina zbog konteksta konvergentnih linija. Širi okvir slike čini da mozak percipira gornju liniju kao dalju i veću, iako su obe linije iste veličine u stvarnosti. Zamislite tu ilustraciju i preokrenite je naglavačke; možda se nešto slično dešava sa mesečevom iluzijom.

S druge strane, možda je više pitanje veličine, a ne udaljenosti. Kada je Mesec pored poznatih objekata na horizontu, možemo uočiti njegovu ogromnu veličinu i izgleda nam ogromno. Kada je visoko na nebu, bez poznatih objekata za kontekst, ne deluje toliko impozantno i izgleda manje.

Međutim, kako NASA objašnjava, ovo nisu savršena objašnjenja. Oni napominju da astronauti u orbiti takođe doživljavaju mesečevu iluziju, iako nemaju isti problem sa objektima u prednjem planu na horizontu koji iskrivljuju našu percepciju udaljenosti i veličine, piše IFL Science.

Suočeni sa samo nejasnim objašnjenjem mesečeve iluzije, NASA zauzima iznenađujuće opušten stav prema ovom problemu: „U nedostatku kompletnog objašnjenja zašto ga tako vidimo, možemo se ipak složiti da – stvarno ili iluzorno – ogroman Mesec je predivan prizor.”

„Dakle, dok neko ne odgonetne tačno šta se dešava u našim mozgovima, verovatno je najbolje samo uživati u mesečevoj iluziji i melanholičnim, atmosferičnim, a ponekad i zaista jezivim prizorima koje ona stvara,“ dodaju.