Neko neupućen bi rekao da domena ima „beskonačno“ mnogo, pa zašto bi neko kupovao polovan, kad za manje para može da registruje nov? Stvari nisu tako jednostavne, a polovni i „mrtvi“ domeni su tražena roba… iako mogu da dovedu do raznih problema.

Da počnemo od jedne čudne priče o uspehu – pre 10 godina izvesni Peter Askew je na aukciji kupio istekli domen VidaliaOnions.com, samo zato što voli slatki luk koji se već dvadesetak godina gaji u Americi. Nije imao pojma o tržištu luka, ali je svejedno uložio $2200 u domen. Kad je već imao domen, kontaktirao je sa farmerima, napravio sajt za njih i izgradio online biznis koji danas odlično funkcioniše (čitavu neobičnu priču možete da pogledate na www.deep­southventures.com/i-sell-onions-on-the-internet/). Da li je isti posao mogao da obavi i sa novim domenom sličnog imena? Verovatno jeste, ali eto, novac uložen u domen ga je, kako sam kaže, naterao da se potrudi.

Groblje starih domena

Nemam precizne podatke o tome, ali rekao bih da se većina registrovanih domena na Internetu zapravo ne koristi – neko ih je registrovao u nadi da će jednom napraviti biznis zasnovan na njima ili da će ih dobro preprodati. Kada se to ne ostvari, a cene produženja domena iz godine u godinu rastu (.com je koštao svega 8 ili 9 dolara godišnje, sada se cena kreće između 15 i 20 dolara, zavis­no od registra) mnogi odustanu od domena, koji se tada oslobađa… u nekoliko koraka.

Datum isteka registracije svakog domena vidite kroz razne whois servise – jedina korisna informacija koju ti servisi daju, otkako su zbog GDPR glupiranja sakrivene informacije o vlasnicima domena. Ako do tog datuma vlasnik ne produži domen, ulazi se u grejs period koji traje oko mesec dana; u tom periodu domen ne funkcioniše, ali vlasnik može da se predomisli i ipak produži registraciju. Sledi još jedan grejs period od oko 30 dana (takozvani redemption grace period) u kom vlasnik može da plati neki ne preterano veliki iznos i „spase“ domen. Posle toga domen se briše i može ga registrovati bilo ko… osim ako registar odluči da taj „bilo ko“ bude baš on, pa da ime sačuva na svom „groblju domena“ u nadi da će ga jednom prodati za solidan novac. Registri o tome odlučuju po nekim svojim prioritetima, verovatno gledajući da li im to ime zvuči atraktivno.

Većina registrovanih domena na Internetu se zapravo ne koristi – neko ih je registrovao u nadi da će jednom napraviti biznis zasnovan na njima ili da će ih dobro preprodati

Razni „domen-špekulanti“ pažljivo osmatraju liste domena koja ističu i prelaze u status slobodnih, kako bi u pravom trenutku (nekada i milisekunde odlučuju) prigrabile za svoju bazu polovnih domena. Digiventures Media Group, koja se ozbiljno bavi biznisom isteklih domena, kaže da je prošle godine skoro pola njih kupila kompanija HugeDomains. Kupovina i preprodaja domena je ozbiljan biznis. Primera radi, u trenutku pisanja ovog teksta poznati registar GoDaddy nudi domen mypharmacy.com čija je početna cena $15000, dok powernews.com i payacccpt.com koštaju po $13000. Hoće li ih prodati? Hoće li se cenjkati sa potencijalnim kupcima? Odgovor na ta pitanja daće samo budućnost.

Obdukcija pokojnog domena

Domeni se ne kupuju samo zato što ime dobro zvuči – povremeno se iz njih mogu izvući i dodatne koristi vezane za SEO optimizaciju. Ako je domen pripadao nekoj firmi koja je prestala da posluje, na njemu je bilo puno stranica koje su sadržale neke korisne informacije, pa na drugim sajtovima postoje linkovi na te stranice. Nije objavljeno kako Google tretira domene koji su potpuno promenili namenu, posle koliko nedelja ili meseci briše stranice iz raznih SEO proračuna, ali vešt preprodavac može da predstavi te statistike kao značajnu prednost. Pre kupovine svakako treba proveriti, možda na sajtu archive.org, šta se ranije nalazilo na domenu koji kupujete, pošto su tu moguća i neprijatna iznenađenja.

Čak i ako je neki domen istekao, ali to ime predstavlja zaštićeni trademark na nekoj teritoriji, vlasnik robne
marke u bilo kom trenutku može da pokrene tužbu

Pitanja autorskih prava i trademark oznaka nisu jednostavna. Čak i ako je neki domen istekao, a njegovo ime predstavlja zaštićeni trademark na nekoj teritoriji, vlasnik robne marke u bilo kom trenutku može da pokrene UDRP (Uniform Domain Name Dispute Resolution Policy) tužbu. Može se desiti i da domen ima lošu reputaciju, ako se firma koja ga je ranije posedovala bavila sumnjivim poslovima. Čak i ako poslovi nisu sumnjivi u zakonskom smislu, može se desiti da je firma u svojim poslednjim danima na sve načine probala da se održi, pa su nekim akcijama veoma naljutili veliki broj kupaca i korisnika. Pitanje je koliko želite da imate takav domen, pošto će ljudima u sećanju ostati loši utisci o njemu. Mada, uvek se možete nadati da je kolektivno pamćenje slabo i da se loši utisci brzo zaboravljaju.

Domeni se ne koriste samo za postavljanje Web stranica, već i za slanje elektronske pošte. Mnogi od njih imaju reputaciju spamera, pa su njihove adrese na raznim anti-spam listama. Takav status će „naslediti“ i kupac domena, čije sasvim regularne poruke neće stizati do korisnika jer će biti markirane kao spam već na osnovu adrese sa koje dolaze.

Ukradeni domeni

Domeni su roba kao i svaka druga, pa se i u tom svetu dešavaju krađe. Koristeći viruse, socijalni inženjering i razne druge tehnike, a pre svega oslanjajući se na nepažnju vlasnika domena, zloćudni hakeri mogu da ukradu ime, prenesu ga na sebe i onda ponude na prodaju. Naravno da će svaka firma odmah primetiti ako njen osnovni domen nije pristupačan, ali se deša­vaju krađe nekih slabo korišćenih domena iz portfolija firmi, koje onda mesecima i godinama ne primete da taj domen više nije preusmeren tamo gde su ga oni preusmerili. Tada se može ući u komplikovan spor čiji je ishod neizvestan, ali svakako donosi ozbiljne troškove umešanim stranama.

Uz sve top-level domene koji su nastali prethodnih godina, možda je bolje da svoje Internet ime potražite tamo i registrujete nov domen – nije .com jedino što postoji na svetu!

Sve u svemu, kupovina „polovnog“ domena može da bude dobar posao, ali zahteva opreznost pa i izvesno iskustvo – to što je domen „mrtav“ ne znači da se on neće „povampiriti“ i napraviti vam nevolje. Uz sve top-level domene koji su nastali prethodnih godina, možda je bolje da svoje Internet ime potražite tamo i registrujete nov domen – nije .com jedino što postoji na svetu!

Autor: Predrag Mirković

Možda će vas zanimati: