Svetlost jesenjeg sunca probijala se kroz prozore našeg omiljenog kafića, a miris sveže pripremljene kafe stvarao je savršenu atmosferu za razgovor. Marko i ja, dva prijatelja, dva jarana, koja se znamo još od faksa, često smo se sastajali da bismo pričali o privatnim stvarima iz naših života međutim ovog puta, razgovor je brzo prešao na temu našeg posla, ili biznisa što bi Mare rekao, što me je iskreno iznenadilo.

-Znaš, konačno sam rešio problem ko mi i kada dolazi u firmu. Instalirao sam neki novi softver i sve mi je postalo mnogo lakše – Marko je rekao s osmehom, dok je konobar donosio kafu za naš sto, prevrčući očima. Kladim se da je pomislio ,,Ma važi !”.

Markov entuzijazam bio je zarazan tog prepodneva, a sećam se da je imao poteškoća sa svojim timom na poslu, te sam se odmah nekako i ja zainteresovao.

-Stvarno? Kako to misliš? – pitao sam ga.

-Pa, znaš, pre toga smo morali da ručno beležimo sate, svaki put kad neko dođe ili ode, a neretko se i zaboravljalo na to pravilo. Bio je to pravi haos, ekipa se upisivala kao i mi nekada na faksu, Pera upiše na papiru da je Žika došao u 9h a Žika je tek na putu ka poslu!, smejao se Marko.

-Sada sve je nekako, kako bih ti rekao, automatizovano. Moji zaposleni se jednostavno prijave kad dođu na posao na uređaj kao koji izgleda kao tablet, a sistem automatski beleži njihove sate. Nemam više briga vezano za beleženje radnog vremena, ko je kada došao i otišao.

-Pa to je ekstra, ali kako to utiče na tvoj odnos sa zaposlenima, verujem da su revoltirani, misliš li da te sada mrze? – upitao sam, smejući se.

 Ali pak sa druge strane, znam koliko je komunikacija važna u timskom radu, kao i da ljudi ne gledaju baš veselo na novine koje se uvode.

-Znaš kako to ide. Pre je bilo teško pratiti ko je koliko radio, a sada se sve jasno vidi. Moja ekipa može da vidi koliko su vremena proveli na poslu, a ja mogu da pratim njihov napredak. To je realno smanjilo stres za sve nas, – rekao je Marko s olakšanjem. -Niti ja treba da glumim policajca, niti oni moraju da se stresiraju.

-Da li si primetio neke promene?, pitao sam, trljajući prste, realno znajući da je novac ključni faktor uspeha.

-Apsolutno! Mislim da je cela ekipa sada motivisanija. Svi znaju da će im rad biti prepoznat i nagrađen. Takođe, možemo brzo da reagujemo kada neko zapne na nekom zadatku. Brže rešavamo izazove, a to se odražava na celokupan rad, pa i tim – uzviknuo je Marko s osmehom.

-To je odlično! A kako ste se snalazili sa uvođenjem softvera? Da li je bilo komplikovano?

-Ma ne! Sve je bilo prilično jednostavno, dođu ljudi objasne kako i šta, instaliraju. Svi su brzo pohvatali kako funkcioniše. Mislim da je ključ u tome što je software dizajniran da bude user-friendly. Niko se nije osećao izgubljeno – naglasio je.

-I kako se zove taj čudesni sega-mega softver? Moraću da ga predložim u svojoj firmi- osmehnuo sam se.

–My Work! Stvarno ti ga preporučujem. Promeniće ti način rada a veruj mi gledanje na posao! Dok smo završavali kafu, shvatio sam da je Markov entuzijazam bio zarazan. Razgovor o ovom softveru pokazao mi je koliko je važno imati prave alate za rad, i kako možeš da unaprediš svoju organizaciju i saradnju sa timom. Ako i vi tražite rešenje za praćenje radnog vremena koje će vam olakšati posao, možda je vreme da isprobate My Work evidenciju radnog vremena a uz to i da ostvarite i popust od 40 posto na kupovinu čitača.

Možda će vas zanimati: