Napredni x86-64 set instrukcija, prvi je najavio AMD 1999. godine, donoseći značajno unapređenje vodeće arhitekture za PC računare. Tehnologija se pokazala vrlo uspešnom, što je primoralo Intel da po prvi put u istoriji x86-a juri konkurenciju. Ipak, stvari su mogle biti potpuno drugačije.

Intel je imao spremno rešenje za dodavanje 64-bitnih karakteristika “klasičnom” 32-bitnom x86 ISA programskom kodu, ali je kompanija odlučila da se posveti Itanium operaciji. Nedavno je iz jedne godine stare Quora diskusije isplivao novi delić tehnološke istorije. Bivši Intelov “glavni arhitekta x86-a,” Bob Colwell, otkrio je zanimljiv deo do sada nepoznatih informacija.

AMD-ov inženjer Phil Park istraživao je istoriju tranzicije na x86-64 i naišao na ovu diskusiju. Colwell je otkrio da je Intel imao neaktivnu internu verziju x86-64 ISA ugrađenu u Pentium 4 čipove. Menadžment kompanije je primorao inženjerski tim da “ugasi” te karakteristike. Funkcionalnost je postojala, ali korisnici nisu mogli da joj pristupe. Intel je odlučio da se fokusira na 64-bitnu arhitekturu razvijenu za Itanium umesto x86-64. Kompanija je smatrala da bi 64-bitni Pentium 4 mogao ugroziti Itanium-ove šanse za uspeh na tržištu PC računara. Menadžment je navodno rekao Colwellu “ne jednom, već dva puta” da prestane da spominje 64-bitne karakteristike na x86-u ako želi da zadrži posao.

Inženjer je odlučio da napravi kompromis, ostavljajući logičke kapije vezane za x86-64 karakteristike “skrivene” u dizajnu hardvera. Colwell je predvideo da će Intel morati da prati AMD i brzo implementira svoju verziju x86-64 ISA, i bio je u pravu. Itanium procesori nisu imali baznu kompatibilnost sa 16-bitnim i 32-bitnim x86 softverom, što je ovu arhitekturu učinilo jednom od najgorih komercijalnih (i tehnoloških) promašaja u istoriji Intela.

x86-64 ISA bio je potpuno kompatibilan sa “nasleđenim” x86 kodom, dok je uvodio novi 64-bitni režim sa moćnijim instrukcijama, većim vektorskim registrima i drugim unapređenjima. Takođe je omogućavao korišćenje znatno većih virtuelnih i fizičkih memorijskih prostora u odnosu na 32-bitne procesore. AMD je prvi implementirao x86-64 set insturkcija sa Athlon 64 i Opteron čipovima zasnovanim na K8 arhitekturi, što je konačno primoralo Intel da pređe na 64-bitnu arhitekturu sa modifikovanom verzijom NetBurst arhitekture (Pentium 4).

Bob Colwell je dao značajan doprinos Intelovoj istoriji, upravljajući razvojem popularnih PC procesora kao što su Pentium Pro, Pentium II, Pentium III i Pentium 4 pre nego što se povukao 2000. godine. Današnji x86 procesori koje proizvode Intel i AMD i dalje su zadržavali punu hardversku kompatibilnost sa gotovo svim programima razvijenim za x86 arhitekturu, prenosi TechSpot.