Pojedini gradovi iz godine u godinu postaju sve pametniji. Tehnologija se meša u svaki aspekt urbanog života – gradski prevoz, vodovod, snabdevanje strujom, čistoću, upravljanje otpadom, i skoro sve drugo što vam padne na pamet. Pametnim se dakle nazivaju ona urbana područja gde tehnologija i prikupljanje podataka pomažu u poboljšavanju kvaliteta života, ali i održivosti i efikasnosti svih servisa i operacija.

Kako sve to funkcioniše? Singapur je odličan primer koji može da pomogne u potrazi za odgovorom na ovo pitanje – prednjači u prikupljanju podataka o svakodnevnom životu građana, a zahvaljujući tome su nastali sistemi poput onog koji se oglašava svaki put kad neko zapali cigaretu tamo gde to nije dozvoljeno, ili baca smeće kroz prozor. Sve to je deo Smart Nation programa koji je lansiran 2014. godine. U to vreme je postavljen veliki broj kamera preko kojih se prate gužve, čistoća javnih prostora, čak kretanje svakog registrovanog vozila.

Većina podataka koji se prikupljaju na ovaj način se otprema na online platformu Virtual Singapore, što omogućava razumevanje toga kako naseljeni prostori funkcionišu u realnom vremenu. Zahvaljujući tome eksperti mogu da predvide različite situacije, na primer kako će građani reagovati na eksploziju u tržnom centru, ili kako se šire zarazne bolesti.

Naselje budućnosti

The Line je još jedan pametni grad budućnosti, o kom je već bilo reči na našem sajtu, koji je u poslednjih nekoliko godina privukao veliku pažnju. U pitanju je naselje koje neće emitovati štetne gasove, a deo je velikog projekta Neom koji se gradi u Saudijskoj Arabiji.

Kako razumeti pametan grad

Baš kao što nervni sistem upravlja time kako neko biće reaguje na svet koji ga okružuje, tako i tehnologije osnažuju gradove i gradske vlasti i omogućavaju im da na pravi način reaguju na promene u lokalnim okruženjima. Tehnologije za prikupljanje podataka, posebno u realnom vremenu, su najvažnije. Zaključci do kojih se dolazi analizom prikupljenog materijala poboljšavaju urbano planiranje i rad gradskih servisa. Sve je dakle bolje kad vlasti ne donose odluke napamet.

Ovakvi napori da se poboljša život u gradovima nisu ništa novo – u Los Anđelesu su još šezdesetih godina prošlog veka prikupljali podatke i koristili kompjuterske programe da bi na vreme uočili u kojim su delovima grada neophodne intervencije. Termin „pametni gradovi“ je doduše počeo da se koristi kasnije – u naučnoj literaturi se prvi put pojavio tek devedesetih godina prošlog veka, a definicija se tokom godina menjala.

Jedno je sigurno – pametnih gradova ne bi bilo bez odgovarajućih tehnologija:

Informacione i komunikacijske tehnologije (ICT) – služe za prikupljanje, čuvanje, pronalaženje, obradu, prikazivanje, organizaciju, prezentaciju, čuvanje i razmenu podataka.

Internet stvari (IoT) – danas su milijarde uređaja sastavni deo platforme Internet of Things, a koriste ugrađeni hardver i softver kako bi slali i dobijali podatke preko različitih komunikacionih protokola. To je dakle mreža kućnih uređaja, vozila, i svih drugih koji imaju odgovarajuće senzore, softver i pristup mreži koji im omogućava da prikupljaju i dele podatke. Otvorena Wi-Fi mreža u gradu je ključna stvar za funkcionisanje servisa koji zavise od IoT-a.

Automatizacija – to je korišćenje tehnologija s minimalnim mešanjem ljudskog faktora. Dobar primer je gradska rasveta koja se automatski pali i gasi na osnovu podataka koje dobija od senzora koji detektuju smenu dana i noći (količinu svetlosti u okruženju).

Veštačka inteligencija (AI) – AI sve više napreduje kada je u pitanju rešavanje problema. Pametni gradovi sisteme koji se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju koriste za efikasnost i održivost servisa. AI algoritmi na primer mogu da procene najkraće rute za kretanje kamiona koji odnose otpad, čime se smanjuje emisija štetnih gasova, ili da na osnovu podataka koji stižu od nadzornih kamera na vreme primete nezakonite radnje.

Pametan transport – ovo je možda najvažnija tačka u razvijanju svakog pametnog grada, jer se zahvaljujući analizi podataka koji stižu s platforme IoT, te od AI sistema, smanjuju gužve i ublažavaju zastoji u saobraćaju, a samim tim se smanjuje i emisija štetnih gasova. Tako se poboljšava i kvalitet života građana, jer manje gužve obično znače i manje stresa.

Pametna električna mreža – to je mreža koja koristi analogne i digitalne informaciono-komunikacione tehnologije u cilju prikupljanja informacija o snabdevanju i potrošnji električne energije. Glavni cilj pametnih elektroenergetskih mreža je poboljšanje efikasnosti, pouzdanosti, ekonomičnosti i održivosti proizvodnje i distribucije električne energije.

Pametna infrastruktura – od vode i struje, do semafora, infrastruktura je ono što omogućava da grad nesmetano radi. Problemi se primećuju i rešavaju na vreme, što opet utiče na efikasnost i kvalitet života.

Da bi neka urbana oblast postala pametan grad, neophodno je da se izgradi ekosistem u kojem je sve povezano uz pomoć tehnologije. Život onda postaje mnogo lakši – građani na primer mogu da koriste jednu aplikaciju za plaćanje kazni za prekoračenje brzine u vožnji (kazna stiže na mejl adresu prekršioca nakon što se obrade podaci sa saobraćajnih kamera), ali i računa za struju. Preko nje mogu da pozovu taksi, prate poštansku pošiljku, registruju vozilo, pronađu najbliži bankomat, slobodno parking mesto, ili prijave prekršaj policiji. Sve je povezano.

Najveći problem je pitanje privatnosti i bezbednosti – većina podataka se prikuplja u realnom vremenu (od javnih servisa, kompanija i građana), obrađuju se i interveniše se u cilju prilagođavanja uslovima. Uređaje koriste građani, a mašine sa kojih se podaci prikupljaju su uglavnom u njihovoj blizini. Neki eksperti ističu da pametni uređaji koji komuniciraju međusobno mogu da predstavljaju opasnost za pametne gradove. Neophodno je da se obezbedi privatnost podataka svakog građanina da bi uopšte pristali da učestvuju u izgradnji pametnih naselja. Ako stanovnici oklevaju, sve prednosti pametnog grada će brzo nestati.

Pored poverenja, pametni gradovi traže i edukaciju i disciplinu. Da bi se uživalo u svim blagodetima potrebno je da se iskorene neke stare navike – automatizovani, podzemni, vakuumski odvodi za smeće smanjuju zagađenje u gradu jer se otpad ne zadržava dugo u naseljenom području, a nema ni kamiona koji izbacuju izduvne gasove. Problem je što ovakvi odvodi ne trpe velike komade otpada, a sasvim je sigurno da ne reaguju dobro ni na žar (na mnogim beogradskim kontejnerima i danas stoji upozorenje „Ne bacajte žar“). Da bi se gradovi opametili potrebno je dakle da mi to učinimo prvi.

Tema pametnih gradova je sve aktuelnija a biće deo dinamičnog BIZIT mozAIka koji će se održati 6. i 7. novembra u hotelu Metropol. Ukoliko vas interesuje IT i biznis teme, ovo je pravo mesto za vas, prijavite se i rezervišite svoje mesto na vreme na bizit.rs sajtu. Vidimo se u novembru!

Autor: Milan Živanović

Možda će vas zanimati: