Dok traje debata o budućnosti veštačke inteligencije na Zemlji, jedan istaknuti istraživač iz oblasti astrobiologije veruje da je veliki deo kosmosa već možda bio pod AI uticajem onoga što naziva post-biološka inteligencija.

Postoje tri mogućnosti u vezi s tipom univerzuma u kojem živimo, rekao je Stiven Dik, bivši glavni NASA istoričar i autor knjige „Astrobiologija, otkriće i društveni uticaj“ nedavno u Kopenhagenu.

Jedna mogućnost je da živimo u fizičkom univerzumu u kojem je život slučajnost; biološkom univerzumu u kojem je život uobičajen ili post-biološkom univerzumu u kojem se biološki život uglavnom ili delimično transformisao u veštačku inteligenciju, kaže Dik. Po mom mišljenju, univerzum je najverovatnije barem delimično post-biološki, dodaje on.

U post-biološkom univerzumu, inteligencije zasnovane na ugljeniku poput naše mogle bi biti zamenjene naprednim AI civilizacijama koje potencijalno stvaraju veštačku stvarnost poput Matrix-a.

Da li je izvesno da će naša vrsta biti zamenjena AI-jem sa Zemlje?

Post-biološka inteligencija nije unapred određena na Zemlji ili bilo gde drugde, kaže Dik. Ali mislim da je post-biološki univerzum verovatan zbog potencijalne starosti vanzemaljskih civilizacija.

Starost univerzuma pokriva vremenski okvir od barem 13,7 milijardi godina. S obzirom na to da su prve zvezde slične Suncu postojale pre otprilike 12 milijardi godina, inteligentne vrste koje su živele dugo mogle bi biti stare nekoliko milijardi godina. Dakle, post-biološki AI verovatno je daleko napredniji od bilo čega što bismo mogli da zamislimo.

Uspešna potraga za kosmičkom AI možda bi zahtevala strategiju koja se znatno razlikuje od one koja se koristi za traženje bioloških vanzemaljaca. To bi, zapravo, mogao biti jedan od razloga zašto još nismo detektovali vanzemaljsku inteligenciju.

Ako su inteligentni vanzemaljci evoluirali na neki linearan, postupan način, verovatno je da bi takav AI bio besmrtan i sposoban za eksponencijalno učenje i napredovanje.

U radu iz 2003. objavljenom u Međunarodnom časopisu za astrobiologiju, Dik je istakao da bi napredna AI inteligencija, za razliku od ljudi, bila kumulativna. Naime, ukupno znanje u osnovnoj mašini prenelo bi se na sledeću generaciju.

Što se tiče otkrivanja takve vanzemaljske AI?

To je još uvek daleko. Dik i ja smo se prvi put sreli pre skoro tri decenije na konferenciji o astrobiologiji na Kapriju, u Italiji. U to vreme potvrđena je postojanje samo jedne planete koja kruži oko druge zvezde slične Suncu. Danas broj ekstrasolarnih planeta doseže skoro 6000.

Međutim, tokom decenija koje su prošle, potraga za vanzemaljskim životom bila je puna obrta. Početni optimizam je donekle splasnuo, jer još uvek nismo pronašli solarni sistem sličan našem. Ipak, Dik ostaje optimista.

Previše je rano za konačan odgovor o tome da li vanzemaljske AI civilizacije postoje u veštačkim strukturama koje nemaju nikakve veze sa fizičkim planetama kakve poznajemo, ili smo beskonačno sami u kosmosu, piše Forbes.