Panasonic fabrika baterija za električna vozila (EV) vredna četiri milijarde dolara u Kanzasu pomaže naporima administracije SAD da svi pređu na EV, ali istovremeno produžava vek elektrane na ugalj. Naime, nova fabrika baterija za EV zahteva toliko energije da država odlaže „penzionisanje“ elektrane na ugalj u obližnjem gradu, da bi fabrika od nje dobijala dovoljno struje.

Ovoj, izgleda i ne tako „zelenoj“, fabrici biće potrebno između 200 i 250 megavata električne energije za rad, što je otprilike količina struje potrebna za mali grad.

Predstavnik kompanije Evergy, firme koja opslužuje fabriku energijom, rekao je da Panasonic objekat veličine četiri miliona kvadratnih metara „stvara kratkoročne izazove iz perspektive adekvatnosti resursa“, piše CowboyStateDaily.

Kao rezultat toga, ovo preduzeće će nastaviti da sagoreva ugalj u elektrani i odložiće prelazak postrojenja na prirodni gas.

Fabrika baterija za EV i ugalj nisu najsrećniji „ekološki“ tandem

Predviđeno je da će japanska kompanija Panasonic dobiti čak 6,8 milijardi od države zahvaljujući američkom Zakonu o smanjenju inflacije koji ulaže milijarde u fabrike električnih vozila i baterija kao deo napora da se SAD odvoji od fosilnih goriva.

Shutterstock

Ipak, ekolozi se tome baš i ne raduju, uzevši u obzir da je u celoj priči oko EV zanemarena činjenica da je za njihovu proizvodnju potrebna ogromna količina energije. Jedan od načina za dobijanje te energije je očito i ugalj koji važi za zagađivača sredine.

Litijum-jonska baterija težine 15 funti (skoro 7 kilograma) ima otprilike istu količinu energije kao jedna funta (oko 0,45 kg) nafte. Za izradu jedne litijum-jonske baterije potrebno je oko 3200 kilograma kamena i prljavštine da bi se minerali koji ulaze u tu bateriju dobili. Prosečna baterija za električna vozila inače teži oko hiljadu funti, odnosno oko 450 kilograma.

Google maps screenshot

Matematika dalje govori da sve te rudarske i fabričke obrade za izradu samih baterija proizvode više emisije ugljen-dioksida nego sami automobili na gas. To znači da EV moraju da se voze između 80 i 100 hiljada kilometara pre nego što uopšte dođe do neto smanjenja emisije ugljen-dioksida.

Ovo znači da što se više fabrika za svrhu EV gradi, postojaće sve veći zahtevi za strujom.

Sajrus Vestern, republikanac iz predstavničkog doma Vajominga, na ovu temu kaže da mnogi ljudi nisu svesni kako se proizvodi energija za stvaranje pouzdane elektromreže.

„Kilovati ne padaju tek tako s neba“, naglašava političar i dodaje da ta struja mora doći odnekud, a to nisu solarne farme i vetrenjače.

On tvrdi da su obnovljivi izvori energije odličan izvor „pomoćne dodatne energije“. Međutim, baš zbog pomenutih problema, bez čvrstog osnovnog opterećenja za stabilno snabdevanje energijom, oni ne rade.

A to je za sada, izgleda realnost sa kojom zagovornici zelene agende i dalje ne mogu da se suoče.