Entuzijasti i ljudi koji se bave istraživanjem i očuvanjem starih video igara izgubili su kampanju za dobijanje prava da na daljinu proučavaju video igre koje se čuvaju u američkim bibliotekama.

Entuzijasti u drugim oblastima mogu slobodno da naruče retke filmove ili stare rukopise iz biblioteke kako bi radili na njima na daljinu, pod određenim uslovima. Međutim, obožavaoci i istraživači istorije igara mogli bi biti primorani na lično prisustvo svaki put kada žele da im pristupe, izveštava The Verge.

Odluka dolazi nakon što su dve neprofitne organizacije, Video Game History Foundation i Software Preservation Network (SPN), provele tri godine kampanje da Kancelarija za autorska prava SAD odobri izuzetak od svojih pravila koja regulišu stare video igre.

Prema predlozima Fondacije, istraživačima bi bilo omogućeno da na daljinu pristupe emuliranim kopijama odabranih igara, slično kao što biblioteke ponekad članovima omogućavaju pristup e-knjigama od kuće.

U izjavi ovim povodom, Video Game History Foundation je okrivila „lobističke napore grupa nosilaca prava“ kao što je Entertainment Software Association (ESA), trgovinsko udruženje industrije video igara koje predstavlja mnoge od najvećih svetskih izdavača, za ometanje njihovih ideja.

„Tokom našeg saslušanja sa Kancelarijom za autorska prava, Entertainment Software Association (ESA) je izjavila da nikada neće podržati daljinski pristup igrama u istraživačke svrhe pod bilo kojim uslovima“, navodi se. „Apsolutistički stav industrije igara—koji su članovi ESA-e odbili javno da podrže—primorava istraživače da istražuju vanzakonske metode za pristup velikoj većini igara koje su van štampe i inače nedostupne.“

Vesti dolaze u trenutku kada zagovornici očuvanja igara mogu imati sve značajniju ulogu u očuvanju kulturne istorije video igara. Velika većina—87%—igara izdatih pre 2010. godine je „kritično ugrožena“ u SAD, prema Fondaciji, što znači da nisu lako dostupne u svojim originalnim fizičkim i digitalnim oblicima.

Neke platforme su imale više sreće u pogledu očuvanja svoje zaostavštine. Na primer, smatra se da je velika većina igara za Commodore 64, jednog od najpopularnijih ranih kućnih računara, izgubljena jer je samo 4,5% njegove biblioteke igara još uvek dostupno za kupovinu.

Uprkos ogromnoj popularnosti, konzole poput Gameboy-a nisu mnogo bolje prošle; samo 5,87% Gameboy naslova je još uvek zvanično dostupno.

Samo 13% klasičnih igara je lako dostupno za igranje, što znači da su mnogi igrači koji su ljubitelji starih naslova primorani da se oslanjaju na tehnički složene emulatore ili održavaju skupu vintage opremu. Međutim, ESA je iznela mnoge argumente protiv popuštanja ograničenja na vintage biblioteke igara. U pravnom argumentu, tvrdila je da bi ljudi koji na daljinu pristupaju vintage igrama bili mnogo manje nadzirani od strane bibliotekara nego korisnici na licu mesta i da bi to moglo otvoriti vrata pirateriji.