NASA je lansirala svoju letelicu Europa Clipper, najveću letelicu koju je ikada izgradila za misiju koja ide ka drugoj planeti. Kontrolori misije u NASA-inom laboratoriju za mlazni pogon potvrdili su da se Europa Clipper uspešno odvojio od druge faze rakete. Zatim, da je već rasporedio dva solarna panela koja se nalaze sa obe strane njegovog glavnog tela. Letelica je sada započela svoje putovanje dugo 2.896.812.000 kilometara ka Evropi. To je pravac ka jednom od Jupiterovih meseca i jednim od najperspektivnijih svetova sa uslovima pogodnim za život van naše planete. Putovanje će trajati pet i po godina.

Europa Clipper neće direktno krenuti ka Jupiteru. Umesto toga, proći će pored Marsa, a 2026. godine i pored Zemlje. Na taj način će iskoristiti gravitaciju planeta za povećanje svoje brzine. NASA-in plan je da iskoristi tu ubrzanu brzinu kako bi letelicu poslala ka spoljnjem solarnom sistemu. Europa ima debeli ledeni omotač za koji se procenjuje da je debeo između 16 i 24km, a koji prekriva slani okean koji bi mogao imati dvostruko više vode nego svi okeani na našoj planeti zajedno. Naučnici veruju da je život na našoj planeti nastao iz okeana. Shodno tome veruje se da bi okeani na Evropi takođe mogli sadržati organske materije i izvore energije.

“Naučnici veruju da Evropa ima pogodne uslove ispod svoje ledene površine za podršku životu. Njeni uslovi su voda, energija, hemija i stabilnost,” rekla je Sandra Koneli. On je zamenica administratora u NASA-inoj Direkciji za naučne misije.

NASA je opremila letelicu sa devet instrumenata

Po dolasku na Evropu 2031. godine, Clipper će 49 puta proleteti pored meseca. Pri tome će se približiti na samo 25km od njegove površine. NASA je opremila letelicu sa devet instrumenata, uključujući radar za probijanje leda, kamere i termalni instrument, smeštene u komoru napravljenu od titanijuma i aluminijuma kako bi ih zaštitili od intenzivnog zračenja koje proizvodi Jupiter.

Clipper će aktivirati svoje instrumente svaki put kada proleti pored meseca kako bi istražio koliko je debela spoljašnja ljuska Evrope i koliko je dubok okean ispod tog leda. Takođe će tražiti područja sa toplijim ledom i pronaći bilo kakve oblake vodene pare koji bi mogli izlaziti iz ledenog omotača Evrope.