Plutajući uz obalu poluostrva Šandong u Žutom moru, ogroman heksagon prekriven sa 434 solarna panela je skoro spreman da započne probne operacije. To je prva kineska priobalna fotonaponska platforma otporna na talase nazvana Žuto more br. 1, koja je spremna da započne jednogodišnji eksperiment prikupljanja podataka.

Platforma se nalazi oko osam metara iznad površine vode, njena rešetkasta struktura je podržana prstenom plovaka koji su usidreni na morskom dnu više od 30 metara ispod. Povišena platforma pomaže u zaštiti panela od morske vode, rekao je Bi Čeng, inženjer projekta fotonaponske platforme “Žuto more br. 1”:

“Kada talasi dođu u kontakt sa fotonaponskim panelima, formiraće se kristali soli, što će uticati na efikasnost fotoelektrične konverzije. Pored toga, morska voda će korodirati naše fotonaponske komponente i električne sisteme. Stoga je naša cela platforma podignuta na viši nivo iznad mora, tako da čak i u uslovima mora kakvi nisu viđeni u poslednjih 50 godina, talasi neće doći u kontakt sa našim fotonaponskim panelima.”

Inženjeri projekta kažu da će se podaci iz jednogodišnje faze testiranja koristiti za razvoj klastera priobalnih fotonaponskih platformi koje će u budućnosti biti kombinovane sa priobalnom energijom vetra.

Žuto more je plutajuća fotonaponska platforma

“Projekat usvaja model razvoja koji istovremeno apsorbuje energiju vetra i sunca. Imati vetar i solarnu energiju koji se međusobno dopunjuju čini proizvodnju energije stabilnijom. Deljenje prenosa energije i zajedničko upravljanje i održavanje mogu dodatno uštedeti troškove. Još važnije, može poboljšati iskorišćenost okeana.

Platforma nam ne samo pomaže da optimizujemo energetsku strukturu, već i dalje promoviše ostvarenje ciljeva vrhunca ugljenika i ugljenične neutralnosti”, izjavila je Nan Mingdžun, menadžer projekta fotonaponske platforme “Žuto more br. 1” Prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra, međunarodnog tela koje predstavlja industriju vetra, Kina je bila svetski lider u 2023. godini u novim priobalnim projektima energije vetra, sa otprilike 71 posto ukupnog globalnog kapaciteta, piše Flipboard.