Meta kupuje 3,9 miliona karbonskih kredita u Latinskoj Americi.

Kompanije plaćanju akcije za smanjenje emisija na drugim mestima kako bi uspele da ispune korporativni klimatski cilj. Meta je nedavno plovila na bajkovitom talasu o značajnom smanjenu zagađenja životne sredine. Međutim, razvoj AI u toj meri zagađuje životnu sredinu, da je Meta odustala da priča „gluposti“ i postavila realan cilj.

Kako bi uspela da ispuni fiks ideju o smanjenju zagađenja životne sredine na korporacijskom nivou, Meta kupuje 3,9 miliona karbonskog kredita od šumskog ogranka brazilske investicione banke do 2038. godine. Cena ovog ugovora još uvek nije poznata.

Prosečna cena kompenzacije ugljenika u šumarstvu je prošle nedelje bila oko 4,2 dolara po kreditu. Dakle, Meta je za nekih 16 miliona dolara rešila ogroman problem. Na ovom primeru se vidi da nekada i mala količina novca može da reši velike probleme. Ovom kupovinu, Meta je ostvarila kredit da može da nastavlja sa zagađenjem.

Naknade ugljenika pružaju mogućnost kompanijama da nadoknade emisiju gasova staklene bašte tako što će plaćati akcije za smanjenje emisije na drugim mestima. Svaki kredit predstavlja smanjenje emisije ugljen-dioksida za jednu metričku tonu.

Meta je ponosna što je sklopila posao koji predstavlja najveću transakciju uklanjanja ugljenika iz jednog projekta. Smatraju da je to njihov put da stignu do neto nulte emisije do 2030. godine.

Micorsoft nije propustio da se i on pokaže kao dobročinitelj pa je rešio u junu ove godine da odvoji 8 miliona za karbonski kredit.

Šta je karbonski kredit?

Karbonski kredit su dozvole za emitovanje određene količine ugljeni-dioksida ili drugih gasova staklene bašte. Jedan kredit dozvoljava emisiju jedne tone ugljen-dioksida ili drugih gasova staklene bašte. Iako se nagoveštava da je krajnji cilj ovog kredita smanjenje emsije gasova staklene bašte – logici izmiče kako.

Karbonski kredit se dodeljuje kompaniji, a broj kredita vremenom pada. Ukoliko neka kompanija ima višak kredita može da proda drugoj kompaniji.

Ujedninjene nacije dozvoljavaju zemljama određen broj kredita, a svaka je odgovoran za izdavanje, praćenje i izveštavanje o statusu kredita na godišnjem nivou. Pre nego što određena kompanija emituje gasove staklene bašte mora da kupi kredite. Zapravo, kompanije su dužne da kupe kredite onda kada emisija prelazi dozvoljene granice emisije gasova staklene bašte.

Porez na zagađenje, normalnim rečnikom, je prvi put uveden u Sjedinjenim Američkim Državama Zakonom o čistom vazduhu 1990. godine. Od ovog zakona pa do danas Sjedinjene Američke Države su u toj meri postali zagađivači i zagađeni, da je jasno da ovaj zakon nema nikakvu ulogu u očuvanju zdrave životne sredine, već je posredi samo način kako uzeti novac po bilo koju cenu.

Komisija Ujedinjenih nacija za klimatske promene, koja svakako ima savim drugi cilj o očuvanja životne sredine, razvila je predlog kredita za ugljenik sporazumom poznatom kao Protokol iz Kjota 1997. Marakeškim sporazumom je uspostavljeno kako će sistem funkcionisati.

Iako je ovaj sistem, sve osim zaštita životne sredine, on je i dalje validan. To samo pokazuje u kojoj meri čovečanstvo ima smanjenu sposobnost razmišljanja. Srbija se pak pokazala značajno pametnija. Za sada Srbija nema navedene kredite. Ali zbog pristupa EU na svu sreću moramo i mi da uvedemo ove kredite. Međutim, nama se za sada ne dopada baš ni granica a ni cena koja važi u Evropskoj Uniji. Stoga mi planiramo da uvedemo naše i granice i cene, pa nek nam je sa srećom.

Izvor: telecom.economictimes.indiatimes.com

Možda će vas zanimati: