Ako NASA-ina misija “Europa Clipper” vredna 5 milijardi dolara bude lansirana sledećeg meseca, započeće istorijski naučni cilj. Ogromna svemirska sonda, sa solarnim panelima dužine preko trideset metara, dizajnirana je da putuje sve do Jupitera, gde će ispitivati jedan od najvećih meseca gasovitog diva, Evropu.

Veruje se da ispod njenog ledenog eksterijera, Galilejev mesec krije duboki okean koji sadrži duplo više morske vode nego Zemlja. Kada stigne 2030. godine, “Europa Clipper” će obaviti desetine preleta kako bi procenio da li je ovaj vodeni svet sposoban da podrži život.

Međutim, kako izveštava “New York Times”, u maju—samo nekoliko meseci pre datuma lansiranja—naučnici misije u NASA-i otkrili su katastrofalan nedostatak na letelici.

Vodeći naučnik Kurt Nibur bio je obavešten hitnim mejlom da su nedavni testovi otkrili da će esencijalni tranzistori u “Europa Clipper”-u biti uništeni intenzivnim Jupiterovim zračenjem. Jednostavno rečeno, to bi bio kraj misije.

“Otvoriš taj mejl odmah”, rekao je Nibur za “NYT”. “Pročitaš ga, a onda odgovoriš: ‘Hvala što ste podelili’, a zatim zaroniš lice u jastuk i vrištiš od užasa.”

Jedna od najvećih prepreka u istraživanju Jupitera je što je on zaštićen monstruoznom magnetosferom. Magnetno polje koje sadrži hvata naelektrisane čestice i ubrzava ih do neverovatnih brzina, formirajući pojaseve intenzivnog zračenja koji prave haos na elektronici.

MOSFET tranzistori su krivi

Tranzistori, poznati kao MOSFET-ovi—što znači “metal-oksid-poluprovodnički tranzistor sa efektom polja”—trebalo je da budu u stanju da izdrže ovaj izazov, ali testovi su iznenada otkrili da oni otkazuju u intenzivnim radijacionim okruženjima.

Odjednom, naučnici su bili stavljeni u ozbiljan problem. Bilo je oko 1.500 ovih tranzistora korišćenih širom letelice. Prema “NYT”, brinuli su da bi njihova zamena mogla koštati do milijardu dolara i trajati godinama.

A ako “Clipper” ne bi bio lansiran u svom 21-dnevnom prozoru u oktobru, misija bi mogla biti odložena u nedogled.

Međutim postoji i druga strana efekata zračenja: anuliranje. Kako su kasniji eksperimenti pokazali, toplota od zračenja bi eventualno uzrokovala da se atomi blago oštećenih tranzistora rašire i vrate u svoj prvobitni raspored. U suštini, oni bi delimično “sami sebe izlečili”, rekao je Džo Stehli, glavni inženjer sistema misije, za “NYT”.

Imajući to na umu, ako bi mogli da smanje broj preleta “Europa Clipper”-a i štedljivo koriste njegove elektronske instrumente, možda bi misija mogla biti spasena. Ovaj pristup, međutim, i dalje bi bio pun neizvesnosti, a da ne spominjemo da bi dramatično smanjio naučne ciljeve svemirske letelice.

Ali zašto se zadovoljiti sa manje? Džef Srinivasan, menadžer sistema za let, predložio je da se uzmu uzorci svake vrste MOSFET-a i spakuju u “kanarinac kutiju” pričvršćenu za svemirsku letelicu. Oni bi služili kao sistem ranog upozorenja koji bi naučnike obavestio kada treba da isključe određenu elektroniku kako bi izbegli oštećenja od zračenja.

“Bilo je to jedan od onih momenata ‘toliko je ludo da bi moglo uspeti’”, rekao je Stehli za “NYT”.

Iako bi inženjerima idealno bilo potrebno nekoliko godina da naprave takav sistem, oni su ga sastavili za mesec dana. I nakon rigoroznih procena, čini se da će raditi čak i bolje nego što se očekivalo. Sada je misija—očigledno protiv svih izgleda—predviđena da se nastavi neizmenjena i bude lansirana sledećeg meseca. I dok bude putovala ka Jupiteru, nema sumnje da će naučnici i inženjeri širom NASA-e držati palčeve da će sistemi svemirske letelice preživeti, prenosi Futurism.