Kina uređuje i prilagođava obrazovanje mladih u pravcu modernizacije zemlje, mogla bi da posluži kao primer drugima
Kina ne sedi skrštenih ruku kada je u pitanju budući tehnološki razvoj i modernizacija zemlje i u tom pogledu bi moglo da se uči od najmnogoljudnije zemlje na svetu.
Više od desetak kineskih univerziteta preuređuje svoje inženjerske i tehnološke smerove u korist visokotehnoloških oblasti kao što su veštačka inteligencija (AI) i big data, odgovarajući na poziv vlade za većom količinom stručnog kadra u ovim oblastima. Do 31. jula, ukupno 19 univerziteta je obustavilo ili potpuno uklonilo 99 smerova, izveštava portal The Paper.
Na primer, Univerzitet Sečuan razmatra ukidanje 31 smera, uključujući animaciju, glumu i primenjenu fiziku, i osnivanje novog smera u oblasti nauke o biomasi i inženjeringu. Univerzitet je naveo da će ovaj smer zameniti „laku hemiju“ u nadi da će ne samo podržati tradicionalne industrije kao što su prerada kože i proizvodnja papira, već i prilagoditi budućim potrebama industrije biomase koja se razvija.
Kina puno radi na obrazovanju mladih generacija
Ovaj potez dolazi kao odgovor na zahteve Ministarstva obrazovanja da „prilagodi strukturu univerzitetskih smerova i planove obrazovanja kako bi bolje služili modernizaciji Kine“.
Prošlog meseca, ministarstvo je u dokumentu navelo da podržava napore univerziteta da neguju talente u ključnim oblastima, uključujući proizvodnju integrisanih kola, veštačku inteligenciju, kvantnu tehnologiju, nauke o životu i energiju.
ShutterstockPrema istraživačkom radu sa Huazhong Univerziteta za nauku i tehnologiju iz Vuhana prošlog meseca, najveće promene u akademskim kursevima u poslednjoj deceniji dogodile su se u inženjerskim smerovima. Zvanični podaci pokazuju da se broj inženjerskih smerova na univerzitetima širom Kine od 2013. do 2022. godine povećao za 7.566. Takođe je uvedeno 96 novih oblasti studija, uključujući robotiku, AI i big data.
Istraživački rad navodi da su ukinuti smerovi često bili iz tradicionalnih inženjerskih industrija, dok novi smerovi – kao što su blockchain, dizajn integrisanih kola i sajber bezbednost – odražavaju nove tehnologije, strategiju vlade i regionalni ekonomski razvoj.
Kineska vlada i ministarstva više puta su pozivali na razvoj i negovanje tehnoloških talenata
Zamenik ministra obrazovanja Wu Yan je 2. avgusta pozvao da profesionalno obrazovanje u Kini bude „prilagođenije razvoju industrije“. U članku za CPPCC Daily, Wu je rekao da je ministarstvo podstaklo univerzitete da drže časove tamo gde je talenat najpotrebniji.
Ovaj poziv dolazi sa vrha države. Poslednjih godina, predsednik Kine Xi Jinping je gurao ekonomiju vođenu inovacijama usred konkurencije sa Sjedinjenim Američkim Državama, i tražio samostalnost usled zapadnih sankcija koje ograničavaju pristup poluprovodnicima.
U govoru u junu, Xi je rekao da Kina mora da „osvoji dominantnu poziciju“. „Još uvek postoje neki nedostaci i slabosti,“ rekao je Xi dok je pozivao na jačanje „nacionalnih strateških naučnih i tehnoloških snaga“ kako bi se podržao „osnovni razvoj uz podsticanje slobodnog istraživanja“.
Kina je takođe pokrenula programe za obuku digitalnih inženjera, tehničara i radnika u oblastima big data, veštačke inteligencije, pametne proizvodnje, integrisanih kola, bezbednosti podataka i drugih oblasti, prema nedavnom trogodišnjem planu vlade.
Kao deo ovog plana, kineski univerziteti moraju da uvedu nove smerove povezane sa digitalnom ekonomijom i poboljšaju interdisciplinarnu obuku.
Kina ne sedi skrštenih ruku kada je u pitanju budući tehnološki razvoj i modernizacija zemlje i u tom pogledu bi moglo da se uči od najmnogoljudnije zemlje na svetu. Više od desetak kineskih univerziteta preuređuje…