Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Kada razmišljamo o pokretanju startapa, ili uopšte o vrednosti inovacije u preduzetništvu, postoje brojne prepreke koje mogu da nas navedu na pogrešan trag, od razumevanja problema, validacije ideje, sve do distribucije i prodaje.

Jedna komponenta koja se često prenebregava u moru praktičnih pitanja jeste prepoznavanje trendova i razumevanje pravca kretanja novih tehnologija, kao i njihovog potencijala, prednosti i mana. Na primer, ako razmišljamo o nekoj startap ideji danas, na proleće 2024, bez da razmišljamo o tome kako će na njenu realizaciju uticati evolucija AI-a, šanse za uspeh nam se smanjuju.Upravo ovom temom pozabavio se Piter Til, legendarni preduzetnik i investitor, na jednom od svojih predavanja na Stenfordu.

Internet kao prekretnica tehnologije

Kada se razmišlja o kulturi startapa i uspešnim startap idejama, jasno je da tehnologija igra ključnu ulogu. Međutim, posmatrajući samo razvoj interneta postaje jasno koliko brzo stvari mogu da se transformišu. Ako je rani internet bio karakterističan za univerzitetske sisteme, statičan sadržaj i velike, zatvorene sisteme za pristup internetu, poput velikih kompanija CompuServe i AOL, to se iz korena promenilo sa prelazom u novi milenijum.

Ta razlika se danas uglavnom obeležava kao prelaz iz Web 1.0 u Web 2.0, i svet tehnologija koji je nastao iz prvog internet ekosistema je po Tilu mnogo dinamičniji, i mnogo ga više karakterišu umrežavanje ili neka vrsta kolaboracija, kao i sadržaj koji generišu krajnji korisnici.

Pored toga, već sada se govori o novom prelazu iz Web 2.0 u Web 3, koji karakteriše decentralizacija, pojava novih tehnologija poput blokčejna, koji imaju za cilj da iz korena promene mnoge aspekte postojećih tehnoloških, finansijskih i drugih sistema.

Zašto misliti o budućnosti?

Jedan od glavnih problema koji se tiče predviđanja budućnosti zapravo predstavljaju sve pogrešne procene kojima smo stalno izloženi. Postoji bezbroj primera toga kako su ljudi pre samo nekoliko decenija zamišljali današnji život i stvari koje se nisu dogodile niti ima izgleda da će se skoro desiti, od letećih automobila ili života na drugim planetama, sve do različitih uređaja i aparata koje bi ljudi budućnosti koristili.

Ipak, po Tilu, činjenica da mnogi nisu u stanju da predvide bližu ili dalju budućnost ne znači da je to aktivnost kojoj ne treba posvetiti pažnju, a to je naročito slučaj u onim oblastima ili industrijama koje pokazuju veliki rast i mnogo promena ili inovacija.

Najjednostavnije rečeno, Til veruje u tehnološku revoluciju, i smatra da je to jedno od retkih preostalih polja gde je moguće ostvariti monopol. U isto vreme, to je jedna od oblasti biznisa gde je još uvek moguće ostvariti globalne rezultate. 

Po Tilu, za preduzetnike je ta računica jednostavna, bilo da se radi o fenomenu kompjuterizacije ili fenomenu globalizacije. Takmičiti se protiv globalizacije i promena u nabavnim lancima i ogromnim azijskim kapacitetima je pogubno, isto koliko je pogubno i takmičiti se protiv tehnološke revolucije – samo je pitanje trenutka kada će doći do transformacije. Stoga se po Tilu isplati razmišljati o budućnosti, naročito na ovom polju.

Zašto baš tehnologija?

Til brz razvoj internet tehnologija, koji se praktično svodi na nekoliko decenija ubrzanih promena, pripisuje manjku nadzora i manjku zakonskih prepreka koje bi sputale inovaciju. Baš zato što su internet tehnologije bile neistražene, one su predstavljale – i još uvek predstavljaju – jedan od najboljih inkubatora za sveže ideje koje tradicionalna konkurencija ne može tek tako da sputa.

Paralelno sa ovim promenama, promenio se i osnovni karakter samog interneta zahvaljujući tehnološkim naprecima i promenama u korisničkim navikama – tehnički uslovi za strimovanje videa omogućili brzo su postali jedan od motora razvoja Web 2.0 i time uneli pometnju u tradicionalne industrije poput kablovskih i drugih operatera.

Međutim, popularnost ove i sličnih industrija pored rastuće konkurencije takođe privlače pažnju država i drugih nadzornih tela. Na sličan način se i mnoge druge promene, nove tehnologije i nove mogućnosti konstantno pojavljuju. Neke od njih su očigledne i predstavljaju jasnu priliku, međutim mnoge od njih se odvijaju ispod površine i teško ih je uvideti.

Softver transformiše svet

Iz svega navedenog jasno je zašto softver ima potencijal za dalju transformaciju. Tehnološka, tj. kompjuterizovana rešenja Web 2.0 sveta već su promenila nekoliko industrija. Pojavom Spotify-ja i drugih striming servisa rešen je problem distribucije muzičkog sadržaja; pojavom Netflix-a nešto slično se desilo sa filmskom industrijom. Pojava PayPala transformisala je sistem globalnog plaćanja. 

Sve ove promene dubinski menjaju način na koji te industrijske vertikale funkcionišu, menjajući pritom i samo poslovanje, pa su tako budžeti diskografskih kuća ili budžeti za produkciju televizijskih serija transformisale te industrije iznutra, primoravajući tradicionalne biznise da posluju pod novim uslovima.

Razmišljajući istom logikom, Til navodi brojne druge industrije koje takođe mogu da budu oblasti buduće transformacije – od obrazovanja, transporta, preko zdravstva – sve su podložne nekoj vrsti tehnološke transformacije, a glavno pitanje nije samo koji će moguć oblik takva transformacija poprimiti, već i kada. 

Tajming je ključan

Kada se radi o tome kako najbolje iskoristiti određen trend, Til smatra da je tajming ključan. Brojne ideje mogu da se ispostave kao izuzetno korisne ili inovativne, ali ne uspeju jer jednostavno za njih nije vreme. U isto vreme, drugi igrači na istom tržištu mogu da uče na tim greškama i kasnije uspeju da se izbore na tržištu.

Dobar primer ovakve dinamike predstavlja Friendster, jedna od prvih uspešnijih društvenih mreža, koja je pokrenuta tokom ranih 2000-ih. Korisnici te mreže mogli su da imaju svoje profile, povezuju se s prijateljima, vide međusobne veze i još toga. Startap je bio istinski inovator u domenu društvenih mreža, sa više ključnih patenata. Svojevremeno je Friendster bio i prva mreža koja je imala milionske cifre korisnika na svojoj platformi, i jedno vreme je izgledalo kao da će osvojiti svet.

Međutim, činjenica da su bili prvi ispostavila se kao ogromna prepreka. Brzi rast doprineo je tome da se sajt sporo učitava, a tehnički problemi doveli su do ograničavanja funkcionalnosti. Monetizacija sadržaja takođe je predstavljala problem za Friendster. Svi problemi doveli su do toga da se ne poklanja dovoljno pažnje korisnicima i njihovom interesovanju za platformu, kao ni izgradnju adekvatne infrastrukture.

U međuvremenu, noviji konkurenti poput MySpace i Facebook-a shvatili su da treba da inoviraju i da naprave sadržaj jednostavnijim i dovoljno fleksibilnim da prihvate veliki rast korisnika, što ih je na kraju učinilo interesantnijim za nove korisnike. Iako su osnovani kasnije, Facebook i MySpace kroz samo nekoliko godina su pretekli Friendster, koji je vrlo brzo napustio američko tržište, a potom prestao da posluje u sferi društvenih mreža.

Prepoznavanje trenutka

Facebook se u ovom primeru našao u odličnoj poziciji, jer je u tom trenutku iz više primera bilo jasno da tehnologija društvenih mreža predstavlja ogroman potencijal, ali je istovremeno bilo jasno da on nije do kraja iskorišćen. Time što su dobro prioritizovali skalabilnost i iteriranje radi privlačenja korisnika, Facebook se postavio u položaj koji im je obezbedio prednost. Kasnijom akvizicijom Friendster-ovih patenata samo su zapečatili svoju dominaciju na tržištu.

Po Tilu, ovakve priče moguće su kada se pravilno prepozna trenutak. Friendster je ukazao na jednu od čestih grešaka – budućnost koja je zamišljena bila je predaleko i oni nisu uspeli da je ostvare jer nisu uspeli pravilno da prepoznaju kuda trendovi vode i šta je u datom trenutku najvažnije.

Druga vrsta greške je takođe pogubna – kada se trend prepozna ali suviše kasno, kada već ima previše konkurencije. U tom trenutku, po Tilu, budućnost je na neki način već stigla i pitanje je da li je moguće pstvariti neki proboj bez ključne nove inovacije.

Krajnji cilj prema Tilu nalikuje pravilnom hvatanju talasa u surfovanju. Potrebno je pozicionirati se tako da se što bolje iskoristi potencijalni talas, makar on na kraju ne došao. Onog trenutka kada je očigledno da talas stiže najverovatnije je prekasno da se uhvati — potrebno ići dovoljno ispred da je moguće dočekati dolazeći talas.

Kako razmišljati o tome što tek treba da nastupi? Po Tilu, sve dok smo na marginama i pokušavamo da uhvatimo talas, vredi truditi se i polagati nade u to da će naići, ali sve dok se radi o nekom narednom talasu. Ne treba trošiti vreme i juriti one stvari gde je konkurencija već dominantna, i tamo gde se previše stvari već sada događa. 

Tilovi saveti i preporuke nude uvid u to kako se odnositi prema aktuelnim trendovima koji naizgled pokazuju ogroman potencijal, i kako biti realističan pri proceni sopstvene pozicije i potencijala da se ideja probije. Iako ovo možda nije faktor koji se često ističe, vredi imati ga na umu jer broj startapa koji su baš zbog toga uspeli da prežive ili propali nije mali.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.