Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Kako izmisliti nešto zaista novo, i kako pronaći sledeću veliku stvar u svetu gde tehnologija, čini se, sve sporije napreduje i gde deluje da ne postoje epohalni proboji?

Piter Til, investitor i preduzetnik koji stoji iza kompanija kakve su PayPal i Palantir, u jednom predavanju ponudio je svoje viđenje ovog problema. Til se bavio nečim što naziva tajnama, to jest skrivenim uvidima koji mogu imati niz implikacija za pokretanje i opstanak biznisa.

Šta su skriveni uvidi?

Tajne predstavljaju zaboravljene ali nekad priznate istine, kao i neočigledne istine koje vremenom mogu postati opšteprihvaćene. Praktično, to mogu da budu stvari poput uvida u ljudsko ponašanje u nekoj sferi ili industriji, uvid o nekom društvenom fenomenu, ili nešto tehničko, kao uvid u potencijal primene nekog hemijskog procesa.

U kontekstu biznisa, neočigledni uvidi mogu se formulisati i kao pitanje – koju sjajnu kompaniju niko još nije pokrenuo?

Neočigledni uvidi mogu da budu krupni ili sitni, ali moraju biti istiniti. Pored toga, oni su teško dostižni ili kompleksni za izvođenje, ali nikada nisu nemogući. Potrebno je da fokus bude na velikim stvarima koje su istinite, jer se u njima krije najveći potencijal.

Tilov primer za skriveni uvid je pojam monopola u sferi tehnoloških startapa, koji počiva na neočiglednoj istini da se mnoge velike kompanije kakve su Google izdaju za manje kompanije, sa manje uticaja na tržištu. Ta zapostavljena ali tačna opaska predstavlja vrstu poslovne prednosti, jer može da usmeri nekoga ko želi da pokrene startap ka čemu da teži i kojim metodama to može da postigne, kao i da utiče na niz drugih odluka, počev od odabira industrije ili proizvoda. 

Jedna od najvećih tajni zapravo je tajna da postoji još uvida koje je moguće otkriti ili pronaći, kao i da je moguće napraviti neke velike nove proboje.

Zašto mislimo da je sve vredno već otkriveno?

Uvreženo je mišljenje da je prirodni svet već poznat i otkriven, i takav stav se često prenosi i na pitanje poslovnih ili drugih uvida. Na sličan način na koji verujemo da je još od 18. veka pa nadalje zemljina kugla sasvim izmapirana, teško je da zamislimo da postoje neotkrivena područja u drugim domenima.

Sa druge strane, sve i da ona postoje, recimo u slučaju neotkrivenih plemena ili dubina okeana, postoji predrasuda da i to što je preostalo da se otkrije možda nije vredno otkrivanja, jer se verovatno iza toga i ne krije nešto posebno interesantno.

Ovakav način razmišljanja prožima sisteme obrazovanja i doprinosi problemu. Til ističe četiri osnovna faktora zbog kojih se ljudi po pravilu klone neočiglednih uvida i ne razmišljaju o tome da ih otkriju ili veruju da je to nemoguće:

1. Za početak, postoji uvreženo mišljenje da su nova otkrića postepena i mala, i da je napredak moguć prevashodno u specifičnim, uskim poljima nakon dugog i napornog istraživanja. 
2. U isto vreme, raste strah od pogrešnih odluka, a posvećivanje nekim neočiglednim stvarima često može da se ispostavi pogrešno, kao gubljenje vremena i nešto što će unazaditi karijeru i uspeh. 
3. Povrh svega, postoji i uvrežen egalitarizam, koji u ovom slučaju dovodi do stavova da je malo verovatno da neki ljudi imaju fundamentalno bolje uvide ili ideje od drugih, što stvara sumnju. 
4. Svi ovi fenomeni zajedno dovode do povodljivosti zbog kojih ovakvi načini razmišljanja opstaju i šire se.

Zašto skriveni uvidi ipak postoje

Uprkos svim ovim problemima, skriveni uvidi ipak postoje, i dokaz za to je što se za neke teške probleme ipak pojavljuju rešenja. Ako ih ne bi bilo, nikakav napredak suštinski ne bi bio moguć, niti bi se stvari realno menjale, i to ne samo na nivou biznisa i startapa.

Iako nije uvek jasno da li je neki problem naprosto težak za rešavanje ili ga je pak nemoguće rešiti, ljudi koji na kraju uspeju da ih reše su osobe koje veruju u tu vrstu skrivenih uvida.

Po Tilu, internet revolucija ukazuje na to da mnogo malih uvida na kraju može da se sabere u veliku transformaciju. Twitter možda sam po sebi nije revolucionarna tehnologija, niti su pojedinačni tvitovi značajni, ali kumulativno ostvaruju veliki politički i društveni uticaj. 

Suština iza ovih procesa je u uvidima koji su bili skriveni dok neki uspešan biznis ili druga pojava nije obelodanila, te su na neki način postali očigledni i svima razumljivi. 

Prostor koji su internet tehnologije ispunile doneo je nove vrste komuniciranja, koje su donele veću transparentnost. To samo po sebi znači da su do te tačke stvari bile manje transparentne ili skrivenije, a pojava Web 2.0 tehnologija ilustruje skriveni uvid u koji su neki internet vizionari verovali, a koji u nekom ranijem trenutku nije uopšte bio očigledan – da je moguće napraviti sistem koji će omogućiti globalnu povezanost.

Kako doći do skrivenih uvida?

Važni uvidi su obično veliki, i nisu ezoterični niti blesavi. Tiču se neke fundamentalne istine. Tih nekoliko karakteristika mogu da čine polazište sa kog može da se otpočne potraga za novim uvidima.

Til razlikuje dve vrste uvida – one koji se tiču prirodnog sveta, i one koji se tiču ljudske prirode. Ovi prvi se obično tiču problema sveta koji nas okružuje, zasnivaju se na zakonima univerzuma i na takve izazove uglavnom odgovaraju naučna istraživanja. Nasuprot njima, uvidi koji se tiču ljudske prirode mogu da budu područje antropologije, sociologije ili psihologije. 

Područje uvida u ljudsku prirodu je zapostavljeno i dosta rizičnije od domena prirodnog sveta, jer zalazi u pitanja šta je marginalizovano, zabranjeno, skrajnuto u javnom ili privatnom diskursu. To je ono što na neki način drugi ljudi skrivaju, i što stoga može da se iskoristi za zadobijanje velike prednosti u svetu biznisa.

Na primer, jedna takva tajna tiče se količine prevara u bankarskim transakcijama, koje su banke i njihovi službenici krili i potiskivali koliko je moguće. To je jedan od skrivenih uvida koje je PayPal iskoristio radi svog uspeha, jer je direktno pokušao da smanji broj prevara uspostavljanjem novog sistema plaćanja. 

Primer Tesle

Još jedan dobar primer ove dinamike predstavlja cleantech sektor. Prema Tilu, glavni razlog ulaganja u startape i kompanije u ovom domenu potiče od toga što su proizvodi za očuvanje životne sredine neko vreme bili u modi, iako te investicije uglavnom nisu bile dobre. Skriveni uvid u ovom slučaju je to da investitori ne žele da se drugima čini da ulažu u nešto samo da bi izrazili neku vrstu političkog ili moralnog stava a ne zbog kvaliteta investicije.

Međutim, ukoliko uočimo ovaj fenomen – da je ceo cleantech sektor na neki način u modi – kako je to moguće iskoristiti? Neki bi možda okrenuli leđa čitavom tom sektoru, ali neko poput Ilona Maska je pokrenuo kompaniju koja je prigrlila taj trend i delimično i zbog toga postala uspešna, iako je 2005. godine to svakako bio neočigledan uvid, i uprkos tome što je tada delovalo da nije moguće ostvariti uspeh.

Mask se fokusirao na klijentelu koja želi luksuzne proizvode barem nekim delom zbog toga što su takvi ljudi imali dovoljno novca za proizvode koji su u trendu. Zahvaljujući tom kapitalu je obezbedio sredstva za dalja istraživanja i razvoj, što mu je donelo prednost u odnosu na konkurenciju. 

Drugim rečima, Mask se ovakvim nastupom na tržištu pozicionirao na putu da postane neka vrsta monopoliste, jer je izgradio brend i kompaniju oko njega. To je uspeo zato što je shvatio jednu neočiglednu karakteristiku tržišta i pronašao način da taj uvid pretvori u svoju prednost, umesto da je ignoriše.

Kada otkriti uvide nekom drugom?

Ukoliko smo sigurni da imamo neki uvid, postavlja se i pitanje šta sa njim treba činiti? Ukoliko je u pitanju neka naročita tehnologija ili proces, svakako je moguće patentirati rezultat. Međutim, na širem planu, uvidi se moraju podeliti s nekim da bi neko drugi hteo da sarađuje s nama.

Opasnost i rizici zavise i od vrste uvida – intelentualni uvidi, pa čak i uvidi prirodnog sveta mogu da se dele prilično slobodno, dok su uvidi o ljudskoj prirodi mnogo rizičniji.

U kontekstu startapa najveći izazov tiče se tajminga i stepena – kada tačno podeliti uvid i sa kojim brojem ljudi. To najverovatnije nije isplativo raditi na samom početku, ali se mora desiti u nekom trenutku. Ukoliko ekosistem već radi slične stvari ili postoji dobra šansa da će neko drugi uskoro doći do istog zaključka, vredi rizikovati i podeliti uvide u cilju bržeg stvaranja zamajca i podizanja kompanije. 

U drugim okolnostima može da se dogodi da se mnogo više isplati graditi tehnologiju i kompaniju sa strane kroz nekoliko godina pomoću poslovnih tajni i interne ekspertize, i tako osvojiti tržište.

—

Tilova perspektiva o skrivenim uvidima nije primenljiva samo na pokretanje startapa. Čak i u situaciji gde se, na primer, traži najbolji poslodavac, vredi zapitati se da li postoje neke neočigledne istine ili nešto što je sakriveno. Kompanije kole slove za najbolje možda to jesu, ali verovatno je da postoje i kompanije koje imaju potencijal da budu među njima, a koje su ljudi iz nekog razloga prevideli, i možda se više isplati raditi na takvom mestu.

Kao i u prethodnim situacijama, cilj je zapravo pronaći istinite uvide, koji su često skriveni. U ovoj situaciji, kao i u drugim okolnostima, ne treba se slepo voditi preporukama i uvreženom mišljenju, već tragati za neočiglednim, kontraintuitivnim uvidima koji mogu da otkriju neke fundamentalne zakonitosti ili fenomene koji mogu da se iskoriste. 

Ne treba dozvoljavati drugima da definišu granice, niti da diktiraju pravac ideja, već treba samostalno pronaći stvar koja je teška, ali izvodljiva, i ne gubiti iz vida da su najkorisniji uvidi često skriveni zakoni prirode, ali i da ih sakrivaju ljudi.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.