Ovaj tekst je nastao u okviru programa Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Često se može čuti da je osnova startapa pravljenje onoga što ljudi žele, i da profitabilan startap u te svrhe koristi različite tehnike, od razgovora sa korisnicima, MVP-ja, sve do istraživanja tržišta.

Pol Grejem, jedan od osnivača Y Combinator-a dugi niz godina piše o pomenutim i drugim tehnikama, i pomaže startapima da kvalitetnije razmišljaju o tome kako i zašto pokrenuti startap i biti uspešan u tome.

U jednom od svojih eseja, Grejem je obrazložio kako definiše startape, ono što ih izdvaja od drugih vrsta biznisa, i ti uvidi mogu znatno da unaprede način na koji budući i trenutni osnivači vide svoj osnovni zadatak.  

Zašto baš rast?

Za Grejema, ključna odlika startapa je rast – sve odluke koje startap donosi usmerene su na rast, a posebni potencijal za eksponencijalni rast razlikuje startap od bilo kog drugog tipa preduzeća.

Ova razlika može se primetiti ukoliko pogledamo neki tradicionalni biznis. Za svaki rast potrebno je napraviti nešto što ljudi žele, ali potrebno je imati i mogućnost da se dođe do klijenata. 

Većina tradicionalnih biznisa poput frizerskih ili berberskih salona, u stanju su da ponude nešto što je svima potrebno, ali su ograničeni u pogledu dostupnosti usluga i kapaciteta da usluže sve potencijalne klijente.

Sa druge strane, proizvod poput nekog softverskog rešenja lakše može da reši pitanje dostupnosti, jer je vebsajt ili onlajn aplikacija u stanju da dopre i usluži skoro beskonačan broj korisnika. Međutim, i dalje je neophodno zadovoljiti drugu komponentu – i softver može da ima suviše usku publiku, u kom slučaju ne može rasti eksponencijalno.

Kako Grejem kaže, većina biznisa ograničena je jednom ili drugom stavkom, jedino uspešni startapi nisu.

Još jedno bitno ograničenje biznisa koje Grejem naglašava: niša štiti biznise i ograničava ih u isto vreme. Klasičan biznis poput frizerskog salona po pravilu slabije prihvata inovativne ideje, što zauzvrat čini biznis stabilnijim ali manje sklonim eksponencijalnom rastu.

Nasuprot tome, startapi često moraju da pronađu neku novu ideju, ili barem ideju koju su drugi prevideli, upravo zato što su sve očigledne ideje sa potencijalom za rast već isprobane.

Razlog zašto veliki broj startapa potiče iz tehnološke sfere upravo je zato što brze promene u jednoj oblasti često otkrivaju potencijal u nekoj drugoj oblasti. Recimo, napredak u tehnologiji proizvodnje čipova omogućili su da pojedinci entuzijasti mogu da naprave i poseduju sopstvene računare. 

Vizionari Apple-a i Microsoft-a bili su među njima, što im je omogućilo da shvate, prepoznaju i pozicioniraju se tako da iskoriste tu prednost, pre nego što je potražnja za ličnim računarima postala očigledna i svima drugima.

Šta rast podrazumeva i kako se meri

Ako je rast definišuća karakteristika startapa, Grejem potcrtava, sledeće ključno pitanje postaje kakvu vrstu rasta ostvaruju uspešni startapi i kako on izgleda.

Prema njemu, postoje tri faze, koje zajedno oblikuju krivu nalik na slovo S:

• Najpre startap pokušava da definiše šta tačno radi i u ovoj fazi rast je spor ili ga gotovo i nema;
• U narednoj fazi dolazi do velikog i brzog rasta, jer startap ima proizvod koji ljudi žele, i ovaj rast će u najvećoj meri definisati perspektivu i uspeh startapa;
• Startap će u nekom trenutku prerasti u veliku kompaniju i rast će usporiti zbog različitih prepreka tržišne ili strukturne prirode;

Startap osnivači moraju da znaju stopu rasta, jer prema njoj mogu da procene da li stagniraju i treba da promene nešto ili su na dobrom putu. Bilo da se radi o stopi rasta prihoda ili stopi rasta aktivnih korisnika, sama stopa može da ukaže na postojanje problema. 

Na primer, stopa rasta između 5-10% nedeljno, ukazuje na to da je rešenje startapa prilično vredno, dok stopa od, recimo 1% ukazuje na to da bi rešenje verovatno trebalo promeniti u korist nečeg drugog.

Pored toga, eksponencijalni rast, kada se postavi kao cilj, donosi velike prednosti. Biznis koji ima stopu rasta prihoda od 5% i u stanju je da ga održi, kroz godinu dana prihodovaće desetine miliona. 

Ukoliko se stopa rasta postavi kao prioritet, tako postavljen cilj može da ukaže na nove ideje, neisprobane ili inovativne načine pristupanju problemima, što može da doprinese uspehu startapa. 

Investicije i rast

Prema Grejemu, suštinski razlog zbog kog investitori i fondovi rizičnog kapitala zapravo ulažu u startape uprkos velikom riziku od propasti predstavlja jedinstveni spoj faktora. 

Za početak, za razliku od klasičnih biznisa, startapi obećavaju eksponencijalni povrat uloženog novca, što može da isplati investicije koje propadnu. Pored toga, posebni položaj i struktura startapa podrazumevaju barem delimično poklapanje interesa – da bi se sami osnivači obogatili, oni posledično moraju da obogate i investitora.

Sa druge strane, startap osnivači žele investicije kako bi ubrzali rast i iskoristili potencijal svoje ideje pre drugih. Imati dovoljno finansija za skaliranje biznisa i održavanje stope rasta ili njenu maksimizaciju može da bude presudno u borbi sa konkurentima.

Takođe, čak i profitabilni startap koji može da održi rast iz sopstvenih prihoda može da ima koristi od investicije jer im ona omogućuje da praktično biraju stopu rasta i prilagođavaju je drugim faktorima.

Startapi dobijaju i ponude za akviziciju iz sličnih razloga – kompanije koje brzo rastu su same po sebi interesantna poslovna prilika, ali rastuće kompanije mogu da zađu u druga tržišta ili niše, što može da predstavlja opasnost za druge kompanije u ekosistemu.

Po Grejemu, razumevanje koncepta rasta, kao i odnosa između startap osnivača, investitora i akvizitora zapravo jeste suština zadatka uspešnog osnivača. Startap osnivači rešavaju teži problem od onih u tradicionalnim biznisima, i traže ideju koja je u stanju da omogući eksponencijalni rast. Što pre nauče kako da usvoje i operacionalizuju koncept rasta, to će pre moći da počnu da tragaju za pravom idejom.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.